Usvojene izmene zakona o radu i PIO

Za izmene Zakona o radu glasalo je 190 poslanika, dok je 21 bio protiv. Za izmene Zakona o PIO glasalo je 190, protiv 22, troje nije glasalo.

Zakon o radu

Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Prediviđa se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neki drugo radno mesto u preduzeću.

Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad.

Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. 

Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Samnjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog.

Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine.

Predlagač očekuje da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno. 

Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.

Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom. 

Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.

Zakon o PIO

Zakonom je predviđeno da se počev od januara 2015. na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, da bi 2032. ona bila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce.

Minimalan staž za odlazak u penziju je 15 godina, ali je predviđena i mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju i nju mogu da koriste oni koji imaju 40 godina staža. 

Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina.

Za nedostajuće godine života plaćaće se penali 0,34 odsto mesečno. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4 odsto.

Zakon predviđa i da žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece – jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da Upravni odbor PIO fonda umesto 21 člana ima sedam članova, a biće ukinut nadzorni odbor tog fonda.

Promenom upravljačke strukture PIO fonda od sedam članova Upravnog odbora tog fonda četiri će biti predstavnici države, a po jedan predstavnik sindikata, poslodavaca i udruženja penzionera.

Do sada je u Upravnom odboru PIO fonda bio 21 član i to predstavnik Vlade Srbije, a ostali članovi bili su predstavnici sindikata i poslodavaca, dok je nadzorni odbor imao predsednika i pet članova.