Nevažni životi

Kada smo 5. maja objavili prvi broj Novog magazina među prvima me je pozvala prijateljica s kojom se retko čujem. Iskreno i biranim rečima pohvalila je nedeljnik koji smo podjednako iskreno pripremali mesecima. Uložili smo emocije, dobru volju, znanje koliko ga posedujemo i nadu da ćemo drugima, bar povremeno, pričiniti zadovoljstvo koje i sami imamo praveći ga kakav jeste.

Možda je upravo najlepši kompliment izrekla moja prijateljica. Nešto, poput, “lepo je čitati nedeljnik u kojem se ne preskaču stranice u potrazi za tekstom koji bi privukao znatiželju, koji vraća veru u iskrenost tekstova i njihovih autora…”. Ako bih je opisivao rekao bih da je oštra u procenjivanju, bez trunke izveštačene potrebe da odnose zasniva na komplimentima koji ne zaslužuju da budu izgovoreni.

Zato me je njen poziv tako prijatno iznenadio. Dve nedelje kasnije razgovarali smo drugim povodom. Mirnim tonom, kao da priča o događaju nemerljivo daleko od podneblja koje delimo, ispričala mi je da ju je dan ranije nedaleko od kuće, po danu i u prometnoj ulici, napao manijak. Zvala je u pomoć, odbranila se, naišli su prolaznici i automobil… Policiju je zvala zbog savesti: “Ako ostane na slobodi naudiće mnogo slabijima od mene…”.

Sutradan je, s nevericom, u dnevnim novinama čitala o svojoj traumi i svemu što se nije dogodilo.  Pogrešne okolnosti, njeno zanimanje, mesto gde je bila, način izbavljenja… Tekst je prosto bio: neznanje, površnost, gubitak merila i osećaja samilosti prema žrtvi… Iz dana u dan sve je više takvih napisa s novim unesrećenima. I besmislena mogućnost koju žrtvama nude urednici – demantujte tekst, objavićemo! Demanti čega?

Novine su u pretežnoj meri potpuno izgubile bilo kakav ljudski lik. “Nije vam lako u poslu”, rekla mi je prijateljica bez trunke loše namere. Dostojanstvo su nam davno urušili najgori koje u tome nismo onemogućili. Zbog toga su jagode za Ratka Mladića važnije od hiljada streljanih u Srebrenici, od sudbina ljudi koje “streljaju” u medijima.

U Novom magazinu bestijalnost nikada neće imati prolaz. Ni po kakvu cenu. Siguran sam da moja prijateljica to zna. Ali, obavezuje njeno “nije vam lako …”.