“Prosek navodnjavanja oranica, voćnjaka i vinograda u svetu je oko 17 odsto”, ističe predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, Miladin Ševarlić. Albanija navodnjava 30 odsto obradivih površina, a Austrija iako je brdsko-planinska zemlja navodnjava 20 odsto obradivih površina.
Srbija bi mogla ulaganjem u već postojeće sisteme za navodnjavanje, ali i izgradnjom novih, mogla da ima veći prinos, povećanu proizvodnju poljoprivrednih kultura prve klase koje su izvozno orijentisane, ali i mogućnost dve setve u toku godine.
Potrebno je osposobiti sistem za navodnjavanje u dolini Zapadne Morave kojim bi bili pokriveni Čačak, Trstenik, Kruševac, kao i Preševsku dolinu, ali i više uraditi na iskorišćavanju sistema Dunav-Tisa Dunav, koji bi mogao da navodnjava 500.000 hektara.
Izgradnja sistema za navodnjavanje košta oko 5.000 evra po hektaru, u zavisnosti od modela koji bi se primenjivao, a intenzivna proizvodnja omogućila bi isplativost ulaganja.
Ševarlić podseća da Srbija još nije iskoristila 25 miliona dolara Svetske banke (SB) za projekte navodnjavanja, iako rok za povlačenje tih sredstava ističe krajem godine. “Nije iskorišćeno ni 50 miliona dolara Svetske banke za iste namene, čiji rok za povlačenje ističe 2014”, navodi Miladin Ševarlić, navodeći da je glavni razlog za to nepostojanje projekata.