Pošto su pretraživači poput Googla i Binga uvek pri ruci, zahvaljujući računarima i pametnim mobilnim telefonima, manje osećamo potrebu da pamtimo detalje koji se lako mogu pronaći, zaključili su istraživači sa Univerziteta Kolumbija, Univerziteta Viskonsin i Harvarda. Oni su objavili studiju pod naslovom „Uticaj Googla na memoriju: kognitivne posledice činjenice da su nam informacije na dohvat ruke“.
„Ljude počinje da brine kako se naš odnos s tehnologijom odražava na naše znanje“, kaže Beti Sparou, istraživač sa Kolumbije koja je predvodila istraživanje. „Zabrinjava ih to što sve traže na mreži i ništa ne pokušavaju da zapamte.“
Da bi ispitali posledice takvog ponašanja, istraživači su izveli nekoliko testova na studentima i pažljivo pratili koje informacije hoće da zapamte, a kojih nemaju nameru da se sećaju, jer pretpostavljaju da ih uvek mogu naći na računaru ukoliko im to kasnije zatreba.
U jednom testu je od 28 učesnika zatraženo da pročitaju i potom prekucaju neke opšte poznate činjenice kao, na primer, „Grenland je najveće ostrvo na svetu“. Jednima je rečeno da će informacije koje su otkucali biti izbrisane, a drugima da će biti sačuvane na računaru. Potom su ih ispitali o materijalu koji su otkucali. Oni koji su verovali da će sve biti izbrisano zapamtili su više informacija od onih koji su znali da će materijal biti sačuvan.
Drugi eksperiment je sproveden da bi se utvrdilo da li ljudi više pamte lokacije na kojima će naći podatke nego same podatke. U ovom slučaju su grupi od 32 učesnika ponudili nekoliko informacija zajedno s imenima fascikli u kojima će biti sačuvane. Potom su od njih tražili da se sete što većeg broja informacija i ispitali ih u kojoj se fascikli svaka od njih nalazi. Ispostavilo se da su se bolje sećali fascikli u kojima su se informacije nalazile nego samih informacija.
Istraživači će zato u sledećem radu ispitivati da li ljudi sada pamte neke druge stvari, jer im pretraživači interneta daju sve detalje koje su ranije morali da pamte. Oslobođeni potrebe da ih pamte, ljudi će možda bolje razumeti širi smisao onoga što uče, a istraživači će možda dobiti odgovor na pitanje hoće li ljudi koji se više ne fokusiraju na „ko, šta i gde“, bolje odgovarati na konceptualnu vrstu pitanja.
