Činjenica da kosovski ministar policije srpske zvaničnike smatra “ilegalcima za hapšenje”, kao i fakat da su Goran Bogdanović i Borislav Stefanović na Kosovo ušli “alternativnim putem”, ilustrativno svedoči o realnosti.
Najvažniji njen deo jesu ljudi koji žele da ostanu u svojim domovima iako su dugo između dve vatre, podjednako oni na ničijoj zemlji na severu i oni okruženi ne baš prijateljskim komšijama u enklavama južno od Ibra. Priština i Beograd im šalju suprotne poruke, dovoljno jake da se maše blokade drumova.
Zbunjuju ih i međunarodni posrednici koji različito vide stvari, mada je utešna izjava američke ambasadorke u Beogradu Meri Vorlik da Tači nije imao saglasnost za nasilno preuzimanje prelaza.
Obećanje predsednika, premijera, Vlade i parlamenta Srbije da neće biti rata kosovskim Srbima nesumnjivo liči na izdaju, tim pre što ih potpiruju tamošnji mešetari koji, za razliku od njih, s komšijama odlično sarađuju. Zgrćući milione evra na trgovini drogom, ljudima, oružjem, kolima i naftom, neki Srbi kojima je patriotizam ime, a kriminal prezime, poučavaju ih o svetoj srpskoj zemlji koja je, tako se ispostavlja, obećana samo njima samima dok traje stanje slično ratu.
Nasuprot tome, ogromna većina ljudi živi loše, u bedi u strahu od novog dana i noći. Odgovor na pitanje ko pali Kosovo ekipa Novog magazinapotražila je na licu mesta na zauzetim punktovima i barikadama, u policiji i izvorima dobro obaveštenim o organizovanom kriminalu na Kosovu, ali i u razgovoru sa istoričarima koji razbijaju iluzije i floskule o vekovnim pravima naroda na zemlju.
Situacija na terenu
Uspostavljanje čvrste granice podrilo bi uzdrman suverenitet Srbije i onemogućilo uhodane švercerske šeme. Ratko Femić se na terenu uverio u preplitanje politike, rodoljublja i sumnjivih poslova recizan raport s terena glasi: pokušaj kosovskih vlasti da ostvare potpunu kontrolu nad severom Kosova nije uspeo, Priština je pokazala na šta je spremna, Beograd i Srbi na severu da neće sedeti skrštenih ruku. Kfor je više od nedelju dana na Brnjaku i Jarinju.
Blokada je oslabljena, stižu namirnice, a očekuju se i lekovi.
Kfor je zaposeo prelaze posle paljenja punkta Jarinje prema sličnom scenariju od pre tri godine kada su, po proglašenju nezavisnosti Kosova, ekstremisti “patriotskim činom” umesto Kosovskih policijskih snaga sastavljenih od Srba na punkt “doveli” jake snage Kfora. Na akciju Kfora odgovor Srba jesu blokade puteva.
NO PASARAN: Letnja žega, zatim iznenadni pljusak uz jaku grmljavinu čiji prasak kao da cepa nebo iznad sela Rudare. Pored Ibra desetine ljudi naguranih u kamionsku prikolicu, obližnje prodavnice i kafane, šćućureni ispod streha i suncobrana postavljenih nasred ulice, kao da ne haju za promene vremena. Oni dežuraju na barikadi i kažu da ih je još više, ali su se neki posakrivali zbog pljuska.
Kažu neće se skloniti sve dok se situacija na severu Kosova ne vrati u pređašnje stanje, pre upada jedinica kosovske specijalne policije ROSU na Jarinje i Brnjak.
Na putu gomila šljunka, balvana i automobilskih guma, put je zaprečio i buldožer, a nekoliko metara dalje su građevinski blokovi. Onda dolazi kamionska prikolica, a na njoj, taman ispod srpske zastave, posteri jednog od počasnih građana Zvečana – ruskog premijera Vladimira Putina.
Veliki natpis NO PASARAN. Zasad ga je Kfor dobro razumeo, a patrole samo dođu da obiđu barikadu i izvide stanje, a ono je eto takvo da je svakog dana ljudi sve više. “Samo preko nas mrtvih mogu da prođu. Nikad jedinstveniji nismo bili i ljudi su ovde 24 sata bez prekida. Više partija, svi smo jedna stranka. Na pretnje smo oguglali, a i nemamo šta više da izgubimo, sve što imamo je ovde”, kaže Nikica Vitorović.
Perica Vlašković je jedan od ljudi koji su napustili letovalište da doprinesu “odbrani pređašnjeg stanja”. Okupljeni objašnjavaju da je neophodno sačuvati sever Kosova, “jer će tako Srbija biti i u kontaktu sa Srbima južno od Ibra”. Sistem obaveštavanja besprekorno radi, pa čim transporteri Kfora prođu pored određenih mesta, odmah se građani animiraju da u što većem broju izađu.
Podeljena su i dežurstva po smenama. Na blokadi su ljudi svih uzrasta. Penzioner Miloje Vuković ima 73 godine i svakog dana stoji na asfaltu. “Ne smemo da odstupimo. Drugu državu niti tražimo niti hoćemo, samo tražimo svoje. Zabrinuti jesmo, znate li kako je to završeno u Hrvatskoj. Ja neću da idem Na blokadama se sve češće čuje sintagma “gandijevska borba”, iako su u ovom delu Kosova ljudi dokazali da znaju za malo grublje metode, pa i za vatreno oružje.
Strahuje se od zaoštravanja situacije. Iako je kosovski premijer Hašim Tači prvo naredio jedinici ROSU da zauzme dva punkta i posle nekoliko sati je povukao sa severa, čini se da se invazija ponovo sprema. Pre nekoliko dana Tači je ponovo posetio specijalce. Postoje tri opcije od kojih je najmanje verovatna zadržavanje status quoa. Druge dve su krvoproliće i uključivanje u razgovore o Kosovu i problem severa Pokrajine.
(Opširnije u štampanom izdanju)