Priznanje su dobile za nenasilnu borbu za sigurnost žena i njihova prava da u punoj meri učestvuju u radu na izgradnji mira, saopštio je Nobelov komitet.
Liberijska predsednica Elen Dzonson-Sirlif i njena sunarodnica Lejmah Gbovi koristile su različite taktike kako bi se suprotstavile nasilnicima i ubicama u ratom zahvaćenoj zemlji, a njihovi napori su danas u Oslu nagrađeni Nobelovom nagradom za mir.
One su tu nagradu podelile s jemenskom aktivistkinjom za demokratiju Tavakul Karman.
Nobelov komitet je angažovanje ove tri žene u odbrani ženskih prava opisao kao ključno za uspostavljanje mira širom sveta.
“Ovo mi daje još snažniji podstrek da radim na pomirenju. Liberijci bi trebalo da budu ponosni”, kazala je danas Džonson-Sirlif obraćajući se novinarima ispred svoje kuće u Monroviji nakon što je čula da je dobila nagradu.
“Ovo je rezultat godina koje sam provela boreći se za mir u ovoj zemlji. Ovo je, takođe, nagrada za sve liberijske žene”, istakla je liberijska predsednica.
“Verujem da obe (Gbovi i ja) prihvatamo ovu nagradu u ime liberijskog naroda i da zasluge idu liberijskom narodu”, dodala je ona.
Džonson-Sirlif (72) je postala prva žena izabrana za predsednika jedne afričke zemlje na demokratskim izborima 2005. godine. U utorak će pokušati da dobije još jedan mandat, u čemu će joj Nobelova nagrada svakako pomoći budući da se suočava sa jakom opozicijom koja je optužuje za korupciju u vladi i sporu obnovu zemlje.
Džonson-Širlif je studirala na Harvardu, a izdržavala se tako što je radila kao čistačica i konobarica. Zatvarana je u svojoj zemlji i proterivana, a 1997. godine se prvi put kandidovala za predsednika. Tada je izgubila protiv Čarlsa Tejlora, koji će kasnije biti optužen za ratne zločine, ali je zaradila nadimak “Gvozdena dama”.
I dok je njena predsednica vodila bitku u političkoj areni, Lejmah Gbovi je često izlazila na ulicu, predvodeći grupu poznatu kao “žene u belom”.
Njena pomoćnica Berta Amanor kaže za nju da je “ratnica koja se usuđuje da zađe tamo gde niko ne sme”.
“Ovo je Nobel za afričke žene – tako bih ga ja nazvala. On je za sve žene uopšte, ali posebno za žene u Africi”, kazala je Gbovi u telefonskom razgovoru iz Njujorka gde se trenutno nalazi.
Ona je takođe odala nedavno preminuloj Kenijki Vangari Matai, prvoj afričkoj ženi koja je osvojila Nobela za mir.
Gbovi je svoju hrabrost dokazala u novembru 2003. kada je povela nekoliko stotina demonstrantkinja kroz glavni grad Liberije, zahtevajući da ratnici koji siluju žene i devojke svih uzrasta budu smesta razoružani kao i da se prekine svako nasilje i pljačka u zemlji.
“Mi žene Liberije nećemo više dozvoliti da nas siluju, zlostavljaju, iskorišćavaju, osakaćuju i ubijaju”, poručila je tada Gbovi.
Nagradu Profil hrabrosti osvojila je 2009. za uključivanje žena u izgradnju mira u Liberiji, a dve godine ranije nagradu Plava traka Harvardskog univerziteta.
Trenutno radi kao direktor Afričke ženske mreže za mir i bezbednost u prestonici Gane.
Treća dobitnica ovogodišnjeg Nobela za mir, Jemenka Tavakul Karman kazala je danas da priznanje predstavlja pobedu za Jemen i “arapsko proleće”.
“Ovo je pobeda za jemenski narod, za jemensku revoluciju i sve arapske revolucije. Ovo je poruka da je došao kraj arapskim diktaturama. Ovo je poruka za ovaj režim (u Jemenu) i sve despotske režime da nema tog glasa koji može da ućutka glas slobode i dostojanstva”, izjavila je 32-godišnja aktivistkinja za demokratiju.
“Ovo je pobeda za arapsko proleće u Tunisu, Egiptu, Libiji, Siriji i Jemenu. Naša mirna revolucija će se nastaviti dok ne budemo svrgli sa vlasti (predsednika Jemena Alija Abdulaha) Saleha i uspostavili civilnu državu”, dodala je ova mlada žena, majka troje dece, koja je postala jedna od ključnih figura među mladim aktivistima koji su u februaru pokrenuli kampanju protiv 30-godišnje vladavine Salehove porodice.
“Ovo je potvrda iz sveta da se Jemen nalazi na pragu nove ere, ere slobode i jednakosti. Ovu nagradu posvećujem jemenskom narodu i mladima arapskog proleća, kao i arapskom svetu i svakom mučeniku koji je dao život za slobodu”, kazala je Tavakul.
