Napad na devojku A.Ž., kojoj je u Beogradu maloletni napadač naneno teške telesne povrede, zbog LGBT obeležja na garderobi, nažalost, predstavlja logičan sled događaja nakon otkazivanja „Parade ponosa“. To je posledica sistema vrednosti koji grade ljudi poput Palme, Nikolića, Vučića i nesposobnih kukavica oličenih u Dačiću, Tadiću, Đilasu i Cvetkoviću.
Srbija je nažalost i dalje mesto u kome vlada neznanje o pojedinim stvarima i pojavama. Ljudi upijaju demagoške poruke primitivnih političara, koje su u suštini uprene protiv svih nas pojedinačno. Ovo društvo je anestezirano i kao da nema te stvari koja će pokrenuti sve one koji su s pravom nezadovoljni. Ovo je društvo u kome nema vere, a još manje nade, da će nešto biti bolje i drugačije. Nikako da shvatimo da svako od nas, pojedinačno ima veliku moć koju ne koristi.
Ovaj incident kao i mnogi drugi kojima smo svakodnevno okruženi zaslužuje najveću moguću pažnju. Ako pitate da li će je i imati, neće jer to nije u interesu onih uplašenih tzv.političara. Ne žele da se diže buka, ne žele da se priča o problemima jer to njima nije u ličnom interesu.
U Srbiji nema pravovremene reakcije nadležnih organa pri pojavi govora mržnje, nema jasno definisane politike za mlade niti nastavnog programa usklađenog sa najvišim standardima modernog evropskog društva. Uz sve to, sankcionisanje onih koji promovišu mržnju i sprovode nasilje, ili izostaje ili je isuviše blago.
Samo nekoliko događaja koji su obeležili prošlu nedelje pokazuju koliko je Srbija daleko od onoga što čovek može nazvati „normalnim“.
– Srpska pravoslavna crkva odlikuje sveštenika za koga postoji osnovana sumnja da je seksualno zlostavljao četiri dečaka.
– U istom redu za orden stoji i ministar unutrašnjih poslova, a zasluga je što je onemogućio uživanje Ustavom garantovanih prava. Tu je takođe i vrhovni poglavar SPC, a ordenje dodeljuje čovek koji je poznat po slici na kojoj u mantiji drži puškomitraljez.
– Palma u Jagodini organizuje doček patrijarhu tako što šalje naredbu školama, mimo zakona, da nedelja bude radni dan i da deca izađu na ulice.
– Srbe na Kosovu drže na barikadama iako znaju da je to put ka njihovom samoistrebljenju.
Ako uzmemo u obzir izjavu ministra Dačića, da ni sami nemaju stav o ključnim pitanjima onda nije ni čudno što je maloletni napadač koji očigledno jeste žrtva ostrašćenosti, odlučio da sebi da pravo i odluči ko će šetati, a ko ne ulicama Beograda.
Ovih dana mislim na slučajeve u Americi, kada mi u Srbiji tako odlučno ustanemo protiv odluka njihovih socijalnih službi da roditeljima oduzmu dete. Možda se pitate zašto. Pa zato što smatram odgovornim roditelje odnosno staratelje i socijalne službe, jer dete šeta ulicama u četiri sata posle ponoći noseći nož kojim nanosi teške telesne povrede prolaznicama koje mu se ne dopadaju.
Da li je to naša zdrava, srpska porodica, koju brane veliki dušebrižnici poput Palme? Da li je to tradicija naroda kome i sam pripadam? Da li je to ono što želimo, a ako ne želimo dokle ćemo kukavički nemo posmatrati bezumlje oko sebe?
