Igor Kahvedžić (24) sa debelim dosijeom i bez dana zatvora tokom pljačke ranio policajca koji je pet dana kasnije preminuo. U pljački su lakše ranjeni drugi policajac i klijent banke. Pljačkaš je pre vesti o smrti Slobodana Cvetića žalio što je imao samo četiri metka!
Ovo nije vremeplov iz druge polovine poslednje decenije XX veka, to je Srbija danas. Valja joj dodati dramatičan rast nasilja u porodici, posebno nad ženama, i više nego alarmantan porast vršnjačkog nasilja sa drastičnim ishodima. Grube vršnjačke igre uključuju pretvaranje mete u vazduh, mučenje koje se snima kamerama… Crna statistika beleži i sve češće napade na policajce koji, očigledno, nisu u stanju da se pozabave osnovnim poslom – sprečavanjem nasilja.
Zašto? Na prosto pitanje nema prostog odgovora. Jedni će reći da rastuća beda i siromaštvo nužno rađaju pojačan bes koji ne bira žrtvu. Drugi da su mladi razmaženi i vaspitno zapušteni, treći da je kriva blaga kaznena politika. Četvrti da je to uticaj nasilnog zapada koji perfidno kroz igrice, filmove i muziku natura nasilnički obrazac ponašanja. I, naravno, političari koji nas guraju u nakazni galimatijas zvani Evropa.
I svi će biti u pravu, bar u ponečemu. Kao i oni koji uzroke sadašnjeg nasilja traže u nedavnoj krvavoj prošlosti i gotovo frapantnom povratku Srbije u „tradiciju“, onu gde je ženi mesto uz šporet i uvek punu kolevku, u kojoj je batina iz raja izašla, a merila vrednosti i društvenog ponašanja određuju popovi. Ko ne veruje neka pogleda istraživanje o stavovima srednjoškolaca u Srbiji prema kojima je abortus greh, homoseksualnost bolest, a najomraženiji narodi Albanci i Romi. Opet, već viđeno iz nedavnog vremena krvi i tla, kada su svakojake horde kvazipatriota zatirale sve što iole liči na drugačije.
Decenija koja nas je odelila od ratova nije iskorišćena za uspostavljanje vrednosnog sistema koji će satanizovati nasilje i za početak vratiti ga u podnošljive okvire; škola i dalje ne zna šta će sa decom, baš kao ni roditelji koji se pravdaju da od potrage za hlebom ne stižu da brinu o potomstvu. A potomstvo, po ugledu na ove nešto starije, poteže noževe, pištolje, metalne štangle. Što i ne bi kad 26 prijava nije bilo dovoljno da Kahvedžića smesti iz brave?
Hm… Dobar tekst, samo mi nije jasno šta ovo znači: “Grube vršnjačke igre uključuju pretvaranje mete u vazduh” – ne razumem o kakvim metama se tu radi i kako se one pretvaraju u vazduh?
To znaci da se svi prave da dete koje su odabrali za metu ne postoji.