Predsednik Odbora Sajma knjiga Željko Ožegović, koji je predstavio samo ovogodišnje brojeve, zaključio je ipak na završnoj konferenciji za novinare da nije opao ni broj posetilaca ni broj izlagača, kojih je bilo 819, od čega 68 iz inostranstva.
Tokom sajma su održana 332 prateća programa, čime je prema rečima Ožegovića, dokazano da Sajam nije bio samo “najveća knjižara na Balkanu”, već i ozbiljna kulturna mnanifestcija.
Specifičnost ovogodišnjeg sajma, kako je istakao Ožegović, bila je činjenica da je prvi put u njegovoj istoriji jedan jezik, a ne zemlja, bio počasni gost.
“Na ovom sajmu se rodila ljubav između kulture zemalja sa portugalskog govornog područja i Srbije. Desio se poljubac između Beogradskog sajma i portugalskog jezika, poljubac koji je trajao sedam dana”, rekao je Ožegović i podsetio da su prevedene 42 knjige i Beograd posetilo dvadesetak gostiju iz luzofonih zemalja.
Ambasador Brazila Alešandre Ador Neto, koji je, kako je naveo, ove godine prvi put posetio Beogradski sajam jer je u Srbiju došao početkom godine, rekao je da je “impresioniran važnošću sajma, za koji veruje da je jedan od najvećih na svetu i po kvalitetu i po kvantitetu”.
Ambasador Angole Toko Diankega Sera ukazao je da je ovaj sajam u velikoj meri doprineo zbližavanju kultura na portugalskom jeziku i balkanskog regiona, a predstavnik ambasade Portugala Žoze Amaral je dodao da je “prihvatanje publike prevažišlo sva njihova očekivanja”.
Sera je u ime luzofonih zemalja predao Otvorenu knjigu sledećem počasnom gostu – Mađarskoj.
Kapije Beogradskog sajma knjiga biće zatvorene večeras u 21.00. Sajam je trajao osam dana, ulaznice su bile 250 dinara, porodične 600 dinara, a najviše posetilaca bilo je prvog dana kada je ulaz koštao 100 dinara.
Izdavači nezadovoljni
Sajam knjiga podbacio je kada je reč o poseti, a samim tim i prodaji knjiga, a razlozi tome su kriza ali i visoka cena ulaznice, zajednička je ocena izlagača.
Dejan Ilić iz “Fabrike knjiga”, koja je proglašena za izdavača godine na Sajmu knjiga, prema oceni sajamskog žirija, rekao je Tanjugu da je ove godine bilo znatno manje posetilaca.
“Nije mi jasno kako neko može da kaže da je ovo najposećeniji sajam. Ili smo svi magarci i ne vidimo ili neko laže. Ima znatno manje ljudi”, rekao je on.
Ilić smatra da je jedan od razloga slabe posete to što su prethodnih godina na Sajam knjiga dolazili ljudi iz raznih mesta iz Srbije, a ove godine opštinske vlasti nisu imale novca da organizovano pošalju ljude, što je delom uslovilo slabu posetu.
Generalni direktor “Evro Ðuntija” Novica Jevtić smatra da je ove godine situacija na Sajmu knjiga “mogla biti bolja”, iako je njegova kuća imala čak bolje rezultate nego lane.
“Moglo je biti bolje da je ulaznica bila malo jeftinija. Organizatori Sajma nisu imali razumevanja za to i mislim da je to glavni razlog zbog čega mnogo posetilaca nije došlo na tu dugogodišnju tradiciju koja traje više od pola veka”, rekao je on.
Direktor “Lagune” Dejan Papić, čija je izdavačka kuća, prema oceni novinara, proglašena za najboljeg i izdavača koji je imao najprofesionalniji odnos s medijima rekao je da je, “prema opštoj oceni, izdavača ovogodišnji sajam nešto slabije posećen, s tim da je mnogo primetniji pad kupovne moći posetilaca”.
Papić je ocenio da je trebalo uvažiti inicijativu Udruženja izdavača i knjižara Srbije i spustiti cenu ulaznice.
“Poseta je bila manja i dobar deo novca namenjen za knjige otišao je na ulaznice”, rekao je Papić.
Predrag Kovačević iz novosadskog “Prometeja” poručio je organizatorima da razmisle i sledeće godine snize cenu ulaznica, jer je “upravo ta visoka cena problem što je ove godine Sajam toliko loše posećen”. On je ocenio da je promet ove godine bar 30 odsto niži nego prošle, a poseta je upola lošija nego lane.
Urednik u “Dereti” Siniša Kolarić takođe je ocenio da je poseta drastično opala u odnosu na prošle godine.
“Svake godine poseta drastično pada za 20 do 30 odsto. Najveći problem je, kao i prošle godine, cena ulaznice”, rekao je Kolarić.
Sa njim se slaže i direktor “Booklanda” Radomir Radovanac.
“Za poštovanje je što u vreme krize izdavačka delatnost pokazuje vitalnost”, rekao je on, ali, “što se posete tiče, ovaj sajam jedan je od slabije posećenih u poslednjih desetak godina”.
Direktorka “Kreativnog centra” Ljiljana Marinković ocenila je da je Sajam knjiga bio solidno organizovan, iako je poseta bila manja nego inače.
“Ono što je vidljivo i tendencija čitave godine je da oni koji dođu nemaju toliko novca za knjigu. Na žalost, knjiga nije među prioritetima i ljudi često odlaze sa jednom knjigom sa štanda što ranije nije bio slučaj. Ranije su mase ljudi pripremali za sajam i tu obavljali najznačajniju godišnju kupovinu knjiga”, rekla je ona Tanjugu.