Pokret “Okupirajmo Vol strit” počeo je da prerasta u globalni pokret, ali je daleko od toga da ugrozi medjunarodni finansijski i ekonomski poredak. To može da znači da ubedljiva većina ljudi u razvijenim zemljama još uvek ne živi tako loše da bi se bunila, ali je daleko bitnija činjenica da pokret o kome je reč nema jasno definisanu strategiju, nema čvrstru organizacionu strukturu, nije u dovoljnoj meri horizontalno povezan i ne može da definiše neki novi finansijski i ekonomski model za koji bi većina poverovala da će uspešno zameniti postojeći.
Sve se, zapravo, svodi na stav da je sadašnji sistem kreiran tako da bogati postaju bogatiji a siromašnki siromašniji i da bogati nikako nisu spremni da uvide nepravdu koju nameću svetu i da se promene. Takva ocena jeste tačna, ali je pretežno usmerena na izazivanje opravdanog gneva i nezadovoljstva sve siromašnijeg stanovništva. Gnev može da sruši, ali teško može nešto novo i dobro da sagradi. Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan i osetljiv mehanizam koji treba dobro razumeti i jasno urediti da bi funkcionisao. To je znao i drug Marks, bez čijih dela ne bi bilo socijalizma, ali ni modernog kapitalizma.
Svetska ekonomska kriza nije zaobišla Srbiju čiji su ionako siromašni građani postali još siromašniji. Ali, rastuće siromaštvo očigledno nije dovoljno da bi se stanovništvo motivisalo na socijalni bunt. Primetno je kako je javna rasprava o Kosovu, uprkos tome što ubedljiva većina zna da nije u Srbiji i da u dogledno vreme neće biti, daleko žešća nego rasprava o socijalnim i ekonomski prilikama. Na ovu drugu temu, tačnije rečeno, zaista široke i ozbiljne rasprave uopšte i nema.
Građane je i dalje je lakše pokrenuti da razmišljaju o tome otkud nekom političaru ili privredniku sat od više desetina hiljada evra, nego o tome kako pokrenuti privredu. Dok prosečan stanovnik Srbije sanja o tome kako da se zaposli u nekoj državnoj službi ili kompaniji koja živi od budžetskih para i da tamo prima relativno malo novca za veoma malo rada, ljudi u razvijenim zemljama traže od vlasti da manje troši i da obezbedi razvoj ekonomije, nove poslove i nova radna mesta.
Kakvi su realni dometi talasa globalnih socijalnih protesta i zašto u Srbiji ima tako malo interesa za socijalne teme?
Odgovore na ta pitanja za Portal Novog magazine traže profesor Mladen Lazić, profesor Vukašin Pavlović i novinar Miša Brkić.
Najpre o pismenosti: posle zareza NE MOZE da ide “je”. Dakle, recenica “Privreda, bilo nacionalna bilo svetska, je komplikovan i osetljiv mehanizam…” apsolutno je nepismena.
Drugo, analiza fenomena Okupirajmo Vol strit nedopustivo je povrsna.
Dalje, nije li odvise arogantan stav da gradjane vise zanima koliko kostaju satovi politicara nego kako pokrenuti privredu? Ako se uzme da je “cena politicarskih satova” i druge imovine nesrazmerne njihovim legalnim primanjima ne samo metafora nego i materijalni ekvivalent korupcije domace politicke elite, zbog koje privreda ove zemlje i jeste u ovako jadnom stanju, onda ste vi definitivno nesto vazno pogubili na relaciji uzrok-posledica.