Južna Evropa će biti pogođena jakim vrućinama, sušni periodi u Severnoj Africi će biti mnogo uobičajeniji, a male ostrvske države suočiće se sa opasnošću od razornih oluja sa ustalasalih mora, tvrde naučnici u poslednjem izveštaju.
U nacrtu izveštaja na 20 strana su predstavljeni rezultati do sada najsveobuhvatnijeg istraživanja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPC C), koji okuplja 194 zemlje sveta.
Nacrt izveštaja će, kako navodi francuska agencija, biti razmotren na šestodnevnom sastanku IPC C, koji počinje u ponedeljak u prestonici Ugande Kampali.
U najgorem slučaju, naselja bi u pojedinim regionima u svetu mogla potpuno da nestanu.
“Ukoliko nepogode budu mnogo češće ili ako se budu odigravale sa većom magnitudom, pojedine lokalne oblasti bi mogle da postanu marginalne u smislu života na njima ili u kojima je nemoguće živeti”, navedeno je u izveštaju.
“U takvim slučajevima migracije postaju stalne i mogu dovesti do novih pritisaka u oblastima premeštaja. Na lokacijama kao što su atoli (koralna ostrva), u pojedinim slučajevima je moguće da će mnogi stanovnici morati da se isele”, kažu stručnjaci.
Temperatura na globalnom nivou je u odnosu na preindustrijsko vreme porala u proseku za jedan stepen po Celzijusu, a naučnici upozoravaju da bi do 2100. godine ona mogla da poraste u proseku od jedan do pet stepeni.
