Odbrana bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije prethodno je od Tribunala zatražila da Srbiju posebnim nalogom obaveže na dostavljanje dokumenata, tvrdeći da su vlasti u Beogradu to do sada odbijale da učine.
Stanišić i njegov nekadašnji pomoćnik Franko Simatović-Frenki optuženi su za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U toku je izvođenje dokaza Stanišićeve odbrane.
Šef kancelarije Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Tribunalom Dušan Ignjatović rekao je, tokom rasprave, da su vlasti u Beogradu bile “iznenađene” zahtevom Stanišićeve odbrane, s obzirom da su dostavile “stotine i hiljade” dokumenata službi bezbednosti.
“Mi želimo da zaštitimo svoj nacionalni interes, ali ne i da ometamo Stanišićevu odbranu”, rekao je Ignjatović, predlažući da se “sutra” sastane sa Stanišićevim advokatima i razmotri pitanje dokumenata.
Iz njegovih reči moglo se zaključiti da Stanišić traži dokumenta u izvornom, neredigovanom obliku, a da su mu vlasti u Beogradu i Bezbednosno- informativna agencija dostavljale dokumente sa “minimalnim redigovanjem” “izvora, žrtava i imena”.
Stanišićev branilac Vejn Džordaš uzvratio je da u neredigovanoj verziji želi sve dokumente koje je naveo u podnesku sudu. Naglasio je da bi odbrana želela da ima i pristup arhivama službi bezbednosti u Beogradu.
Sudija Alfons Ori naglasio je, međutim, da je cilj rasprave da se nađe rešenje, a ne da se stvaraju novi problemi.
Predsedavajući pretresnog veća je predložio da predstavnici Srbije i Stanišićeve odbrane zajednički prouče dokumente i da zatim branioci odluče koje će od njih upotrebiti u dokaznom postupku.
Vlasti u Beogradu bi zatim te dokumente dostavile odbrani u integralnoj verziji, ali bi oni pred sudom bili upotrebljeni uz mere zaštite, odnosno bili bi nedostupni javnosti.