Kako piše Press, dolazak Kristofa Hojzgena, prvog savetnika Angele Merkel, na tajni sastanak sa najbližim saradnicima predsednika Borisa Tadića tumači se kao pozitivan signal i promenu kursa nemačke politike prema Srbiji.
“Sastanak sa Hojzgenom bio je pozitivan i konstruktivan”, navode sagovornici Pressa i dodaju da je savetnik Merkelove ocenio da bi bilo dobro da se Beograd dogovori sa Prištinom o regionalnom predstavljanju kako bi Nemačka „popustila” i Srbiji dala „zeleno svetlo” za status kandidata na proleće.
Prema pisanju tog lista, Beograd je jasno predočio Hojzgenu da neće odustati da predstavljanje Prištine bude u duhu Rezolucije 1244 SB UN.
Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže da je dolazak prvog savetnika nemačke kancelarke u Beograd pozitivan signal. “To svakako možemo da shvatimo kao jedan pozitivan signal i kao izraženu volju da se zajednički dođe do nekog rešenja koje bi omogućilo da se nastavi proces evropskih integracija Srbije. Da li će se to desiti ostaje veliko pitanje, na koje u ovom momentu niko ne može da odgovori osim Merkelove”, rekao nam je Pribićević.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj, smatra da razlog dolaska Hojzgena u Srbiju mogu da budu jedino Kosovo i kandidatura.
“Nema ni govora da bi bilo šta drugo moglo da bude povod njegovog dolaska u Beograd. Poseta tako visokog funkcionera može da bude jedino neki veliki razlog, i pretpostavljam da ovo govori da su kontakti dve zemlje nastavljeni”, kaže Simić.
Sa druge strane, list Danas donosi potpuno drugačiju priču. Oni pišu da je osnovni razlog dolaska Hojzgena bio da se uveri da su srpskom državnom vrhu „apsolutno jasni“ uslovi koje treba ispuniti za status kandidata.
Tom listu je više sagovornika potvrdilo da su teme razgovora Hojzgena sa bliskim saradnicima predsednika Tadića bile kandidatura, sever Kosova i ekonomska saradnja dve zemlje.
Akcenat je bio na kriterijumima koje je Nemačka odredila Srbiji za sticanje statusa kandidata.
Danasovi nemački izvori upozoravaju da je „kredibilitet vlasti u Beogradu, u očima Berlina, drastično opao, jer je urađeno malo, gotovo ništa, po pitanju stvari poznatih još od avgusta“, kada je Angela Merkel bila u zvaničnoj poseti.
Nepoverenje je posebno poraslo zbog negativnih izjava u vezi s Nemačkom, koje su državni zvaničnici i uticajni političari u Beogradu davali nakon odluke Saveta EU da odloži izjašnjavanje o kandidaturi, upozoravaju naši sagovornici.
Utisak u Berlinu je da se iz srpskih vlasti emituju poruke, i domaćoj i inostranoj javnosti, da Nemačka ima nešto protiv Srbije i da radi na njenu štetu, kao i na štetu predsednika Borisa Tadića i vladajuće DS.
„To nije tačno. Berlin nema nijedan jedini interes da bude protivnik Beogradu. Naprotiv, stabilnost i razvoj Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju kao verovatnu ključnu zemlju, od najvećeg su značaja“, izričiti su izvori Danasa iz nemačkih diplomatskih krugova.
Kako naglašavaju, Nemačka želi da Srbija početkom marta dobije status kandidata, pri čemu neće odustati od svojih bazičnih principa u vezi s Kosovom.
