Dvovekovno iskustvo srpske diplomatije uči nas da opstajanje države počiva na tri načela. Prvo je svest da nam pristanci na ultimatume nikada nisu donosili korist, već samo vodili novima, naveo je Jeremić u autorskom tekstu za Večernje novosti.
Drugo, pokazivalo se da, kad god nismo bili isključivi – kada nismo slepo prihvatali bilo kakvu dogmu, a uz to mudro izbegavali konfrontaciju sa velikima – iz istorijskih kovitlaca smo izlazili ako ne jači, onda sa daleko manje ožiljaka.
I treće, povest srpske države i diplomatije svedoči da smo uvek bili na pravoj strani istorije – onoj koja se na kraju nije pokazivala samo pravednijom, već i pobedničkom.
Čestito nasleđe naših slavnih prethodnika i briga za narod i državu nalažu nam da na tim načelima istrajemo i danas. Pitanja koja su pred nama su velika, iskušenja možda još veća. Ali sve dok se držimo ovih načela – naša sudbina ostaće u našim rukama, naveo je ministar.
Nažalost, ni naša generacija nije pošteđena starih usuda. Kada je u oktobru 2000. godine došlo do uspostavljanja demokratske vlasti, bili smo uvereni da i Srbija i region ulaze u fazu ravnopravne saradnje, harmonije i napretka.
U ostvarenje tog cilja uložili smo velike napore kao malo koja druga zemlja na svom putu u Evropsku uniju, putu kojim ćemo, uprkos teškoćama, nastaviti da koračamo. Ali, teško je ne primetiti – 11 godina kasnije – da je Srbija neuporedivo više promenila svoj odnos u pozitivnom smeru prema okruženju nego što se dogodilo suprotno.
Danas je pred nama ponovo nešto vrlo blisko ultimatumu – od nas se traži odricanje od Rezolucije 1244 kako bismo ubrzali svoj evropski put. Na to ne možemo pristati.
Srbija danas svojim partnerima nudi racionalnu politiku saradnje na bazi uzajamnog poštovanja u duhu dostojanstvenog Jovana Ristića, dok neki od nas traže bespogovorno prihvatanje svojstveno Čedomilju Mijatoviću, ocenio je Jeremić.