Ne u školu za srpsku novu, piše na nekoliko grafita duž Ulice vojvode Stepe u Beogradu. Da nije potpisano ime izvesne ultradesničarske organizacije, poklič bi se možda mogao (istina uz puno mašte) objasniti željom neke grupe klinaca da u toku godine dobiju još jedan slobodan dan. Ali, potpis postoji pa se, sam po sebi, nameće zaključak da postoje i definisane društvene grupe koje zagovaraju i ovakvu vrstu primene julijanskog kalendara.
Grafit, zapravo, pokazuje u kolikoj se meri primena kalendara, što je u suštini astronomsko i civilizacijsko pitanje, u Srbiji pretvorilo u političko i nacionalno pitanje. Ta razlika od 13 dana između julijanskog kalendara, koji primenjuje SPC, i još tri crkve u svetu, i gregorijanskog, koji primenjuje ostataka hrišćanskog sveta, postala je u glavama mnogih neka vrsta mere srpstva, poslednja linija odbrane srpske samosvojnosti.
Radikalna desnica, izgleda, nije samo protiv toga da Crkva prihvati novi kalendar, nego priželjkuje i da se stari crkveni kalendar, ili makar pojedini datumi iz njega, primene i u svetovnom životu. Valjda se pretpostavlja da će deca biti veći i bolji Srbi ako ne idu u školu za “Srpsku novu”. Reč je, izgleda, o nekoj vrsti urođenog talenta da se marginalne stvari, koje mogu da imaju samo simbolički karakter, tretiraju kao suštinske i da se u odnosu na njih gradi maglovita nacionalna strategija.
Bilo bi, za početak, veoma korisno da u školama počnemo da objašnjavamo deci kako su nastali kalendari, kako se ne bi događalo da veruju da je to ono što treba da nas razlikuje u odnosu na ostatak sveta. Važno je da nauče od kada važi julijanski kalendar, a kada je formirana srpska nacija, da znaju da nije reč ni o srpskom ni o pravoslavnom kalendaru, nego naprosto o istorijskom nasleđu. Tek tada će moći sami da zaključe da li je insistiranje na starom kalendaru zaista pravi izraz srpstva ili naprosto posledica nespremnosti nacije da se prilagodi promenama u svetu.
Crkva će, naravno, sama odlučivati o tome koji će kalendar primenjivati, kao što je činila i do sada. Bilo bi, pri tome, dobro da i ona doprinese objektivnom sagledavanju stvari i da malo više truda uloži u nastojanje da vernicima objasni da nije reč o samoj suštini pravoslavlja i hrišćanstva, već naprosto o tradiciji koje nije spremna da se odrekne, makar ne u ovom trenutku.
Izvesno je da takav pristup ni Crkvi ni društvu neće naneti nikakvu štetu. Uostalom, više od 10 pravoslavnih crkava koje su ranije prešle na gregorijanski kalendar nisu pri tome izgubile vernike, niti su postale manje pravoslavne i hrišćanske. To što je njihovo sveštenstvo bilo otvorenije prema svetu nije, dakle, naudilo ni njima ni vernicima.
Crkva snažno utiče na svetovni život – Dubravka Stojanović
Hrišćanske kalendarske dileme – Živica Tucić
Bilo bi lepo da se ovaj narod pita koje su stvari za njega marginalne a koje nisu, a ne neko sa strane to da odredjuje. Sve sto je u njegovoj tradiciji i nasledju proglasava se trivijalnim i nebitnim, a novi banalni trendovi sa zapada postaju obaveza i zakon. U toku je preuredjenje duha i mentalnog sklopa ove nacije, udrobljavanje i uklapanje u globalni zapadni obrazac, koji diktira uniformnost. Od slavljenja SV. Valentina do proslave Noci vestica ili razne slicne kojestarije koje diriguje industrija. Pa zar nije gubitak za industriju da jedan narod ima praznik van standardna stancovanja SV. Trifunovske vizuelne i datumske matrice? Kalendar Crkve nema veze sa materijalnom astronomijom i nije svejedno kad se slavi slava Hristu. Postoji vanvremenski i vanprostorni kod koji se ne menja kako novi astronom primeti odstupanje. Pripremanje naroda i javnog mnenja za ono sto se priprema pokazuje da se sam taj narod nece konsultovati. Da je slicna energija ulozena u odbranu srpskih interesa koliko se trosi u ovakve spinove i preoblikovanje mnenja- mi bi bili u mnogo boljoj situaciji kao drzava i kao narod…
Jos da dodam, filozofija “ne razlikovanja od sveg ostalog sveta” je najgora moguca floskula koja ubija kulturnu raznolikost i individualnost, od jedinke pa sve do celog naroda. Ako je cilj novog poretka stvari da se “ne razlikujemo od ostatka sveta” i sl. – to je najgora vrsta mentalnog fasizma i nacizma koja nam se sprema. Biti “drugaciji od celog sveta” bice nova zuta traka koja ce se lepiti “neuklopljenim” narodima i ljudima. Zar se za to zalaze autor koji ne voli one koji “strce” ili imaju drugaciju prizmu gledanja u odnosu na zadati trend i modu?
“Iz istraživanja proizilazi da čak 60 odsto sveštenika ima vezu sa ženom. Neki od njih žive sa ljubavnicama gotovo i ne krijući. Vernici za to znaju”, kazao je poljskom nedeljniku sociolog religije Juzef Banjak sa Univerziteta Adama Mickijeviča u Poznanju.
eto… samo da Vas uputim na malo informacija oko vas, tako da cete mozda shvatiti da novinar nije onaj ko smislja vesti (to je manipulator, za koga je samo pitanje od koga je primio platu za tako nesto), vec treba malo citati… Pozdrav i sve najbolje u daljem radu