Jeremić je kazao da će o problemu predstavljanja Prištine na regionalnim sastancima biti razgovarano u narednoj rundi dijaloga, ali da to mora ostati “nedvosmisleno i eksplicitno” u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
“Tražimo od Saveta bezbednosti da podrži svoje rezolucije kao centralne u kontekstu dijaloga”, rekao je šef srpske diplomatije. Jeremić je istakao da Srbija ostaje posvećena procesu dijaloga zato što je to, kako je kazao, “jedini legitimni mehanizam za prevazilaženje nesuglasica”.
“Jedini način da se stvori izvodljivo, održivo i trajno rešenje kosovskog problema za strane jeste da iskreno pregovaraju jedne s drugima o svim otvorenim pitanjima”, rekao je on.
Jeremić se ponovo založio da istraga o trgovini organima 1999. na Kosovu i u Albaniji bude vođena pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN jer samo tako može biti sveobuhvatna.
“U suprotnom, neki broj navodnih učesnika u tom ratnom zločinu mogao bi da ostane izvan domašaja pravde. Kad se radi o takvim stvarima u balkanskom kontekstu, mandat za istragu uvek daje Savet bezbednosti. To treba uraditi ponovo ne zbog doslednosti već kako bi se osiguralo da istraga bude transparentna i rezultati budu podneti celom svetu”, rekao je Jeremić.
Navodeći da Srbija ceni napore za postizanje konsenzusa u Savetu, Jeremić je najavio da će Srbija tražiti novu rundu konsultacija Saveta bezbednosti o tom pitanju.
On je podsetio da je Euleks, u slučaju transplatacije organa u prištinskoj klinici “Medikus”, bio u stanju da izvede pred sud kosovske Albance, ali i da su dva glavna osumnjičena stranca napustila Kosovo i ne mogu biti izručena.
Jeremić je dodao da su neki od njih osumnjičeni za trgovinu organima pre, tokom i nakon sukoba na Kosovu i ocenio da je istraga Euleksa na samom Kosovu nedovoljna za mnogo toga što se navodno dogodilo izvan te teritorije.
Povodom situacije na severu Kosova koja ostaje krhka, Jeremić je podsetio da je Srbija nedvosmisleno osudila nasilje i pozvala na rešavanje problema kroz pregovore i na uzdržavanje od akcija štetnih za uspostavljanje sigurnog i bezbednog okruženja.
Izveštaj Ban Ki Muna
Potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, pod pokroviteljstvom EU, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi čitavog regiona, ocenio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun u izveštaju o Kosovu.
Ban u izveštaju navodi da su događaji na severu Kosova pokazali da status kvo kao način rešavanja kosovskog pitanja ne može biti put ka trajnom rešenju problema, već je za to potrebna snažna vizija kako ići napred i zajedničko angažovanje sa međunarodnom zajednicom.
U izveštaju koji obuhvata period od 16. oktobra prošle do 15. januara ove godine, Ban ističe da iako je došlo da smanjenja tenzija u poslednjem periodu, on i dalje ostaje zabrinut zbog nestabilne situacije i stalnog rizika od provokacija i eskalacija međuetničkih tenzija.
“Situacija na severnom Kosovu je i dalje napeta, prvenstveno zbog akcija koje su tokom prethodnog perioda preduzimali Priština, kosovski Srbi i Beograd”, ističe se u izveštaju.
Ban ocenjuje i da potencijalno nestabilna situacija utiče na dijalog Prištine i Beograda, pod pokroviteljstvom EU, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi čitavog regiona.
Generalni sekretar je podsetio da je Savet EU 9. decembra prošle godine odložio odluku o davanju statusa kandidata Srbiji do marta 2012. i da su neke članice to direktno povezale sa situacijom na severu Kosova.
“Događaji iz poslednjeg tromesečja 2011. ponovo su pokazali da i dalje postoji rizik po mir i stabilnost u vezi sa kosovskim problemom, i da se sa tim suočavaju kako ljudi na terenu, tako i međunarodna zajednica”, piše u izveštaju prvog čoveka UN.
On je, ipak dodao, da je dijalog u Briselu pokazao da je moguće postići dogovor o rešavanju praktičnih problema ljudi na terenu i pohvalio Beograd i Prištinu zbog obnavljanja dijaloga u teškim okolnostima.
“Upućujem pohvale i zbog pokazane volje da se razlike rešavaju na miran način”, dodao je generalni sekretar UN.
On je izrazio zadovoljstvo napretkom postignutim tokom razgovora u novembru i decembu, ocenivši da postoji vidljiv napredak u sprovođenju prethodno postignutih dogovora.
“Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, iako još nije implementiran, predstavlja važan proboj koji može voditi punoj normalizaciji stanja na severu i uspostavljanju pune slobode kretanja”, naveo je Ban.
Prema njegovim rečima, Priština i Beograd su u poslednje vreme pokazali da shvataju značaj pozitivne retorike, što se vidi iz izjava prištinskih lidera da se ostvari bolja komunikacija sa ljudima i liderima opština sa severa Kosova. “Takođe sam primetio i nedavne izjave lidera u Beogradu, koji ukazuju na potrebu nalaženja sveobuhvatnog i trajnog rešenja za Kosovo, isključujući mogućnost podela po etničkim linijama”, ističe se u Banovom izveštaju.
On se osvrnuo i na najavljeni referendum o prihvatanju kosovskih institucija na severu Kosova zakazan za 14. i 15. februar, rekavši da za sada ostaje nejasno da li će biti održan, ali je podsetio da se Vlada Srbije javno izjasnila protiv održavanja referenduma.
Generalni sekretar je ukazao da postoji usporavanje u rešavanju problema raseljenih lica i pronalaženju nestalih, ocenivši da su ta dva pitanja od ključnog značaja za pomirenje.
“Nadam se da će po oba pitanja ove godine biti postignut napredak, za šta je potrebno da se udvostruče napori i poboljša neophodna saradnja”, dodao je Ban.
On je pozvao SB UN da nastavi da pruža podršku ulozi UNMIK-a na Kosovu i dodao da je od velikog značaja da se sve inicijative međunarodne zajednice sprovode koordinisano i da budu u okviru rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ban je pohvalio i ulogu Evropske unije, NATO i OEBS-a zbog saradnje sa UNMIK-om na Kosovu.
