Kako piše Press, na toj listi poslanika su Marko Đurišić (DS), Bojan Kostreš (LSV), Nenad Milić (LDP), Aleksandar Čotrić (SPO).
Radikalka Marina Raguš ostala je upamćena po tome što je u parlamentu držala višečasovne govore aprila 2009, kad je svih 55 njenih partijskih kolega bilo kažnjeno i danima udaljeno iz sale. Ipak, ona u 2011. nije rekla ni reč na zasedanjima.
Marko Đurišić kaže da je svoj rad u Skupštini fokusirao na rad u Odboru za odbranu i bezbednost.
“Nisam učestvovao u diskusijama jer svojim učešćem nisam mogao da poboljšam zakonske predloge koji su bili na dnevnom redu”, kaže Đurišić.
Aleksandar Čotrić pak smatra da ne mora svaki poslanik da se izjašnjava o svakom zakonskom predlogu i da težište rada treba da bude u skupštinskim odborima, a on je član tri odbora.
“Prisustvovao sam svakoj sednici resornih odbora i na svakoj govorio o zakonskim predlozima. To može da se proveri. Inače, stav poslaničke grupe ZES bio je da se što manje diskutuje zbog efikasnosti – da se na to ne gubi vreme kako bi se više zakona izglasalo. Ovaj saziv parlamenta doneo je oko hiljadu akata”, navodi Čotrić.
I Bojan Kostreš tvrdi da nije uzimao reč u parlamentu zbog unutarpartijskog dogovora. “Dogovor je bio da o određenim temama raspravljaju poslanici koji su u to upućeni ili da se uopšte ne govori zbog uštede vremena, da bi se radilo brže. I kada se ligaši o nečemu važnom izjašnjavaju, u naše ime to radi Aleksandra Jerkov. Naše vreme smo prepustili njoj”, kaže Kostreš.
Pa sta ima da govore? Da se razumemo, Skupstina je u sustini nekadasnji radnicki savet. Direktor je doneo odluku i radnici trebaju samo da glasaju. Sta tu ima da se prica?
Јавност њих и није брала; а и да су се обраћали биће да нешто мења! јок бре! ионако би морали говоре вођиним устима; оваку су ћутали ,опет, вођиним устима.