Patrik Džefson je godinama bio lični sekretar princeze Dajane. Nakon tragične smrti Lejdi Di objavio je knjigu „Senke princeze”, u kojoj je izneo biografske epizode vezane za život najomiljenije britanske princeze.
U intervjuu za Press on kaže da razume stav ljudi i teorije zavere da je ona ubijena ali da on ne misli tako.
“Verujem da je ona umrla zbog loše procene i greške koja je mogla da se izbegne, a ne zbog nekakve zavere. Takođe, verujem da je veće pitanje to kako je njen život tekao od njene udaje 1981, pa do kobne noći u limuzini u Parizu 1997. To verovatno nikada neće biti zadovoljavajuće rešeno”, ističe on.
Dodaje da ga je vest o nesreći zatekla u kući na selu. “Oko 4 ujutru sam se iz nekog razloga probudio i nisam više mogao da zaspim, pa sam upalio TV. Tada sam saznao o automobilskoj nesreći, a moja prva pretpostavka bila je da je Dajana vozila i da je išla prebrzo jer, iskreno, nikada nisam bio zadovoljan njenom vožnjom. Bio sam duboko pogođen i osetio sam kao da je ovakav ishod bio neizbežan”.
Govoreći o prirodnosti pokojne princeze i njenom odbojnom stavu prema rigidnom ponašanju, Džefson kaže da je njena neformalnost zapravo stvorena na velikom poznavanju formalnosti krune.
“Ona je u potpunosti razumela svoju ulogu, pa nije bila žrtva kraljevske mašinerije i mnogo stvari sama je kreirala. U okviru ograničenja koja joj je nalagao njen status razvila je svoj stil i uspela da kreira, pomoću izuzetnog dara za emotivne komunikacije, kraljevski brend koji je bio popularan i jedinstven kao i ona. Tome je doprinelo i to što joj muž nije pružao emotivnu sigurnost koju bi mnoge žene zahtevale kao svoje pravo, te je ona time što se sa tim mirila premašila očekivanja i stvorila savršen recept za svoj uspeh”.
Kaže i da je njegova knjiga realna i da prikazuje ono što je Dajana zaista bila, bez preterivanja i mistifikacije.
“Ona nikada nije tvrdila da je svetica. Shvatila je da joj je položaj pružio priliku da pomogne drugima i izabrala je da pomaže ljudima iako je znala da je to prilično nepopularno i veoma zahtevno. Tako da ako je pored takvog humanitarnog rada ona pokušala da nađe malo sreće za sebe, ne treba je zbog toga osuđivati. Oni koji to rade zaslužuju samo naše sažaljenje”.
Poredeći Ljedi Di i sadašnju princezu Kejt Midlton, Džefson ističe da vidi određenu sličnost između njih: obe su jako fotogenične i dele poštovanje prema kraljici i zahtevima koje im postavlja njihov kraljevski status.
“Smatram da ćemo u narednom periodu videti još više sličnosti, ali treba zapamtiti da uspešna kraljevska karijera zavisi od promovisanja nacionalnog identiteta koji je osnov ove vrste uspeha. Sa mudrom podrškom Kejt će pronaći svoj put da ovo postigne. Šire gledano, budućnost monarhije zavisi od njenog uspeha, a to je ogromna odgovornost”, naglašava ovaj bivši sekretar britanske princeze.