Više visokih državnih zvaničnika reklo je za dnevnik Danas da oštri stavovi zvaničnog Viljnusa u vezi sa srpskom kandidaturom za EU u pozadini zapravo imaju borbu koju dve zemlje vode za mesto predsedavajućeg Generalnoj skupštini UN i upozoravaju da bi Litvanija, iako nije među ključnim članicama evropske dvadesetsedmorke, mogla da oteža postizanje konsenzusa u Briselu.
Situacija još nije alarmantna, ali Litvanci svojim porukama svakako ne doprinose davanju zelenog svetla za status kandidata, kažu oni.
Ministarstvo inostranih poslova Litvanije saopštilo je u petak da EU treba da zatraži od Beograda ispunjavanje svih uslova utvrđenih na samitu Evropskog saveta u decembru kako bi Srbija početkom marta mogla da dobije status kandidata.
AFP čak upozorava da bi ova zemlja “mogla da uloži veto“ na odobrenje srpske kandidature, ali portparolka litvanskog MIP Margarita Butkiene “nije htela o tome da govori“.
Prema njenim rečima, vlada u Viljnusu žali što “nijedan od uslova postavljenih na decembarskom samitu nije u potpunosti ispunjen“, pri čemu je naglasila da Srbija “nije uspela da ispuni zahteve koji se tiču napretka u dijalogu s Prištinom“.
AFP u izveštaju konstatuje da je Beograd “naljutio“ Litvance odlukom da kandiduje ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za predsedavajućeg GS UN. Butkiene nije želela da potvrdi da li oštar ton njene poruke o kandidaturi za EU ima veze s dešavanjima u GS UN, ali je naglasila da je taj potez Beograda u svetskoj organizaciji “neobičan“, imajući u vidu da je Litvanija objavila svoje namere da preuzme mesto predsedavajuće “još 2004. i do pre nekoliko nedelja nije imala konkurenciju“.
Visoki zvaničnici u Beogradu, međutim, poručuju da je “politički bezobrazluk“ to što Litvanija povezuje dva pitanja principijelno odvojena u međunarodnoj praksi, za koja postoje zasebni, različiti kriterijumi.
“Zna se šta su uslovi za EU i tu su za Srbiju ključni stavovi Nemačke pre svih. Ako se Berlin saglasi s napretkom u dijalogu koji vodimo s Prištinom, bilo kakvo insistiranje Litvanaca postaće besmisleno, a Brisel i zemlje članice staviće im do znanja da takva prljava igra ne može da prođe“, smatraju izvori, koji su tražili da ostanu anonimni.
Ipak, ukoliko Nemačka bude imala nedoumice oko toga treba li Srbiji odobriti status kandidata, tvrda politika Litvanije mogla bi da bude dodatni otežavajući faktor za postizanje konsenzusa, upozoravaju iz srpskog državnog vrha, ističući da je zbog toga ključno da se ove sedmice u tehničkom dijalogu s Prištinom “zaključi nekakav sporazum“ o regionalnom predstavljanju Kosova, posle čega će litvanske pretnje “postati mačji kašalj“.
Evropska unija nema zajedničku poziciju kada je reč o kandidaturama Beograda i Viljnusa za predsedavajućeg GS UN.
Kako kažu sagovornici iz Beograda, Brisel bi najviše voleo kada bi se obe zemlje sada povukle, ili kada bi bar jedna popustila. “Litvanija je na putu da doživi potpuni debakl u Generalnoj skupštini. U ovom trenutku za Srbiju je minimum dve trećine zemalja članica UN, a do glasanja u maju ili početkom juna očekujemo podršku tri četvrtine svetske organizacije. Veoma važno je to što su nam već četiri članice EU u diplomatskim kontaktima eksplicitno rekle da će u GS glasati za Srbiju, što znači da nema razloga da strahujemo od negativnog stava Unije kao celine“, navode izvori.
Međutim, oni navode i da “neke važne članice EU, kao i Brisel, nisu baš oduševljeni srpskim ambicijama u Generalnoj skupštini i u neformalnim kontaktima izrazili su određene rezerve. Ipak, jasno su kazali i da, kao što nas ne podržavaju, neće nas blokirati i lobirati za Litvaniju“.
U krajnjem slučaju, upozoravaju iz Beograda, ima i Srbija odgovor za tvrdu igru. “Litvanija planira da se 2013. kandiduje za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN i tu ih lako možemo izblokirati, samo ako budemo hteli“, upozoravaju državni zvaničnici, uz opasku da se nadaju da neće biti potrebe za primenom takve “drastične mere“.
