Na sajtu komisije pokrenut je projekat „Otvorena knjiga žrtava”. Sekretar komisije dr Srđan Cvetković kaže da su, od ukupno 35.000 osoba koje su u njihovoj privremenoj evidenciji, do ovog trenutka uneli podatke o skoro 20.000 njih, koji se mogu pronaći na ovom pretraživaču.
Ova baza podataka, za sada samo u ćiriličnoj verziji, sadrži detaljne podatke o svakoj osobi: ime i prezime, zanimanje, nacionalnost, datume rođenja i smrti, okolnosti pod kojima su nastradali, kao i kvalifikaciju dela pod kojima su ta lica vođena, i svuda gde je to moguće, mesto i tačnu lokaciju gde su ubijeni. Svi uneti podaci sadrže i precizan izvor, jedan ili više njih, odakle potiču, tako da građani koji su u srodstvu ili imaju interes da nekoga rehabilituju ili potraže, preko našeg sajta mogu dobiti najpouzdanije moguće podatke. To i jeste osnovni smisao projekta, da bude neka vrsta javnog servisa građanima u procesu rehabilitacije i restitucije, svojevrsna otvorena knjiga, u kojoj je moguće podatke dopunjavati, menjati, ispravljati na osnovu više izvora, navodi Cvetković.
Sistem može sam da uradi izveštaje po više od 20 kategorija, kao što su nacionalna pripadnost, politička orijentacija, teritorija, vreme stradanja, socijalna struktura žrtava…
Svesni smo da su samo izvori sa kojima radimo, često neprecizni, kontradiktorni, da u njima ima i grešaka, pa smo stoga omogućili građanima da nam prijavljuju nove podatke preko „poštanskog sandučeta” koje se nalazi u vrhu našeg sajta. Na taj način postići ćemo da podaci koje smo postavili budu što precizniji pouzdaniji, da dođemo do nekih izvora za koje ranije nismo znali, o ljudima i naročito lokacijama stradanja. Jer bez uključivanja najšire javnosti u Srbiji, kao i dijaspore, nemoguće je privesti ovaj ogroman posao kraju, objašnjava sekretar komisije za Politiku.
Kako napominje, ovaj projekat je svojevrsno finale rada Komisije, koji će da objedini i na jednom mestu prikaže sve što je do sada urađeno, uz dosta volonterskog rada i skromna sredstva dobijena preko Ministarstva pravde, ali uz veliku podršku Instituta za savremenu istoriju, čiji je direktor dr Momčilo Pavlović i koordinator Odbora za istraživanja.
Po broju obrađenih podataka o stradalim licima, mi smo daleko iskoračili ispred kolega iz Slovenije, Hrvatske ili Bugarske, koji se bave sličnim poslom u mnogo dužem periodu nego mi ovde. Preostaje još jedan važan deo, ekshumacije na preko 200 do sada utvrđenih lokacija masovnih pogubljenja.
Međutim, to su veoma skupi i složeni, a često i nemogući poslovi i za sada ne postoji nadležnost Državne komisije da obavlja ove ekshumacije. To je u ovom trenutku u nadležnosti viših sudova i lokalnih samouprava. Naša je ideja da samouprave same pokreću takve inicijative, a mi ćemo ih u tome podržati i dostaviti sve postojeće informacije. Treba ipak priznati da je, posebno u Sloveniji, čija je komisija imala veću podršku države, urađeno mnogo više na planu ekshumacije, kaže Cvetković.
Posle višegodišnjeg rada Komisije, prikupljena obimna građa omogućuje da se ne zaustave na ovom koraku, već da nastave u nekoliko pravaca, otkriva Cvetković.
Naš rad ima smisla ukoliko ovo do čega smo došli bude prezentovano ne samo kroz formu sajta i internet baze, već i kroz organizovanje izložbi o represijama režima o kojima se dugo ćutalo i koje su vršene u ime onog čije se ime nije smelo pominjati.
Konačno, kako bi se ovi procesi komparativno sagledali na tlu Srbije i Jugoslavije, postojeća baza podataka mogla bi se proširiti na područje čitave bivše Jugoslavije, i to uključujući period od 1941. godine i zločine svih strana učesnica u sukobu, a ne samo titoističke vlasti. Na taj način, konačno bi se izmerile prave razmere tragedije građanskog i antifašističkog rata i revolucije, razbile predrasude i mitovi o broju žrtava i karakteru ovih sukoba, napominje dr Srđan Cvetković.