Sagovornici dnevnika Danas iz bezbednosnog miljea odluku suda vide kao korak ka svođenju rada službi bezbednosti u zakonske okvire i međunarodne standarde.
Neustavnim su proglašeni delovi člana 13 Zakona o Vojno-bezbednosnoj i Vojno-obaveštajnoj agenciji, a koji se odnose na to da VBA i VOA “imaju pravo na dobijanje informacija od telekomunikacionih operatora o korisnicima njihovih usluga, obavljenoj komunikaciji, lokaciji sa koje se obavlja i drugih podataka…“
Zanimljivo je i da je Ustavni sud odlučio da neće biti poništeni ni akti ni radnje doneti i preuzeti na osnovu osporenih delova zakona.
“Reč je o tome da je dosad bilo moguće bez sudskog ovlašćenja da se uđe u takozvani listing poziva, bez uvida u sadržaj telefonskih razgovora, odnosno da se od operatora telefonije dobije spisak ko je koga, kada i koliko puta zvao. I BIA i MUP pak, moraju da imaju sudski nalog za dobijanje listinga. Stoga, smatram da je odluka Ustavnog suda sasvim u redu. Zašto bi vojna bezbednost imala takvu mogućnost da njeni šefovi bez sudskog naloga dobiju telefonske listinge iz kojih se može puno toga zaključiti”, rekao je Aleksandar Dimitrijević, bivši šef Vojne kontraobaveštajne službe.
Po njegovim rečima, ovakva ustavna odluka ne ograničava rad bezbednosnih službi, već ih svodi u zakonske okvire. “Uvek postoji dežurni sudija koji će izdati sudski nalog“, ističe Dimitrijević.
Bivši šef Državne bezbednosti, sada univerzitetski profesor Andreja Savić, ocenjuje da je odluka Ustavnog suda zasnovana na standardima međunarodne zajednice. Međutim, on ističe da je potrebno da i tu odluku prati “nova organizacija sudskih instanci“, kako operativni rad ne bi bio otežan.
“U Sjedinjenim Državama u svakom trenutku dežura sedmoro sudija Vrhovnog suda radi izdavanja potrebnih naloga koje traže službe bezbednosti”, naveo je Savić.
Jedan od autora studije “Kontrola službi bezbednosti“, docent na FPN Dejan Milenković ističe da je odluka Ustavnog suda očekivana.
“I poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik prava građana isticali su još tokom usvajanja tog zakona o VBA da te odredbe nisu u skladu sa Ustavom Srbije. Osporavajući ih, ovaj sud se pokazao nezavisnom instancom. Takve odluke trebalo bi da dovedu do prestanka loše prakse i neustavnih postupanja tajnih službi u nadzoru elektronskih komunikacija, što je problem i mnogo razvijenijih zemalja od Srbije”, kazao je Milenković.