Auto klasici: Superheroj

Amerika, kao tipičan primer, bila je i ostala velika zemlja megalomanskih zahteva i želja, sa popularnom kulturom, koja je za evropske pojmove uglavnom puna kiča.

Takva Amerika  je 50-ih i 60-ih godina pride bila opčinjena raketama, (što svemirskim, što balističkim) i u ekonomskom usponu što je naravno moralo da se odrazi i na najveću pasiju prosečnog amerikanca-automobil.

U takvom okruženju Bil Šmit, glavni dizajner Forda, navodno inspirisan bliskim susretom sa ajkulom prilikom ronjenja, projektovao je naslednika uspešnog Merkurija, koji je trebalo da bude uspešna vizija budućnosti automobilske industrije.

Veliki, dugačak i nizak automobil agresivnog izgleda pojavio se Januara 1955 pod (naravno) futurističkim imenom Lincoln Futura.

Futuru je pratila medijska kampanja sa sloganom da je to automobil “koji može biti i koji će biti vožen”, što će se pokazati kao veoma ironičan marketinški nastup.

Futura je osim imena imala i nekoliko futurističkih rešenja kao što je mikrofon postavljen na zadnjem kraju vozila koji je pojačavao zvuke ili sirenu vozila koje se kratalo iza. Kako Futura nije imala prozore sa strane Ford je razvio i jedinstven sistem za strujanje vazduha oko kabine. Mada ambiciozno zamišljena drumska aždaja, sa izgledom morske krvožedne grabljivice, čak ni u Americi koja je tih godina bila gladna velikih automobila kičastog izgleda, nije mogla da uspe na tržištu.

Brzo pokrenut projekat, brzo je i ugašen, a jedan od neuspešnih automobila završio je u rukama Džordža Barisa, čoveka koji je vrlo uspešno prepravljao serijske automobile za holivudske zvezde i filmske studije.

Nakon deset godina skupljanja prašine u garaži, već zaboravljena Futura dobila je priliku da se ponovo, samo ovaj puta veoma uspešno, pojavi na glavnoj sceni. Za novu priliku pruženu Futuri glavni “krivci” bili su slučajnost i američki izum i moda tog vremena – superheroji.

Jedan od superheroja, mešanac čoveka i slepog miša, trebalo je da se pojavi u TV serijalu, a po zamisli scenariste između scena obračuna sa kriminalcima Gotam sitija Batman bi se vozio u superautu, kakav i dolikuje superheroju.

Producenti su doneli skice Džordžu Barisu i dali mu rok od samo tri nedelje da napravi Batmobil za prvu seriju. Skice automobila koje su napravili holivudski dizajneri Barisa su odmah podsetile na zaboravljenu Futuru, koja je ubzo od ajkule pretvorena u slepog miša.

Pored promena na prednjem delu Future, koje su izvedene tako da maska hladnjaka, farovi i hauba dobiju oblik slepog miša, promenjeni su i repovi zadnjeg kraja, tako da prate novu liniju i naravno kompletan automobil dobio je novi “Bat” izgled.

Pored kozmetičkih promena, za potrebe snimanja TV serijala u Futuru su ugrađena i neophodna pomagala preko potrebna za nesmetan “rad” jednog superheroja.

Tako je futuristička Futura deset godina nakon nastanka i nestanka sa automobilske scene u svojoj filmskoj varijanti dobila kružno sečivo za sečenje lanaca i sajli, uređaje za izbacivanje eksera i ulja na put, detektor vatre, katapult sedišta, padobrane za zaustavljanje moćne mašine, 450 vati laserskih snopova i naravno veliki bacač plamena na butan koji je montiran na zadnjem kraju vozila, a koji je “glumio” moćni mlazni motor.

Batmobil je svoju premijeru doživeo u pilot epizodi televizijske kuće ABC u januaru 1966., a uspešnu filmsku karijeru je započeo već u avgustu iste godine. Tako je automobil koji je Baris kao bezvredan dobio od Forda za simboličnu sumu od jednog dolara, započeo svoj put slave.

Batmobil je nakon prve verzije doživeo još nekoliko varijanti koje su uglavnom sa velikim uspehom korišćene u filmovima, a svi oni zajedno doneli su praktično posthumnu slavu Ford Futuri.

Batmobil se nije zadržao samo na ulicama izmišljenog Gotam sitija, već je po običajima koji vladaju u američkom šou biznisu krenuo na razne promotivne skupove i slične akcije, što je u velikoj meri doprinelo stvaranju još jedne autentične superzvezde-Batmobila.

Uspeh i slavu naravno treba naplatiti, tako da su prvo igračke a zatim i vrlo skupi modeli Batmobila preplavili tržište, a razni zaljubljenici i kolekcionari su ubrzo počeli da prave veliki broj replika čuvenog crnog vozila, koje pokazuju na izložbama i skupovima koji se redovno organizuju u SAD i na kojima se jedna dobra i verna kopija Batmobila može kupiti za oko 100.000 USD.

Tako je Ford Futura sa velikim zakašnjenjem doživeo svoj proboj na tržište i to po ceni kakva je otprilike i bila isplanirana za originalni model, a potvrdu uspeha Futura je dobila i kada je model napravljen u razmeri 1:8 (verovatno originalni model) dobio svoje mesto u muzeju Henrija Forda u Dearbornu.

Batmobil – 1966, osnovni podaci: