Izbori su šansa da se krene napred

Mislim da će upravo završeni izbori relaksirati odnose. Pregovarački proces može biti uspešniji kada je relaksirana atmosfera. Rezultati izbora u Srbiji podgrevaju relaksiranu atmosferu, kaže Nedžmedin Spahiu, profesor političkih nauka I politički analitičar.

Srbi na Kosovu glasali su na predsedničkim i parlamentarnim izborima, a odziv nije bio naročit. Da li je reč o kolebanju unutar srpskog korpusa na Kosovu, ili o posledici pritisaka Albanaca i kosovske vlasti?

Ne, nije reč o direktnim pritiscima, kreirana je takva atmosfera. Na Kosovu ni Albanci ne izlaze na izbore – izlaznost se kreće od 25% do 40%. Na izbore za gradonačelnika Uroševca pre nekoliko dana izašlo je 30% birača. U to je uključeno i nekoliko hiljada lažnih glasača (aktiviste partije koje je na vlasti glasaju umesto ljudi koji ne izlaze na glasanje). Možemo slobodno reći da je realni postotak odaziva možda i manji od 20%.  Zašto je to tako, ima nekoliko razloga, ali hoću reći da tu atmosferu koja dominira među Albancima dele i Kosovski Srbi.

Delimo isto podneblje i pored mnogih razlika i različitih interesa imamo i mnogo zajedničkih interesa i istih shvatanja i percepcija. Jedna od tih percepcija, koja je možda ključna, jest da bez obzira za koga mi glasamo, o ključnim pitanjima odlučuju međunarodni predstavnici. To je percepcija Albanaca na Kosovu, a izgleda i kosovskih Srba. Srbija je jedina realno nezavisna država na Balkanu, a izgleda da kosovski Srbi predviđaju da uskoro neće biti nezavisna u realnom smislu. Zapravo, to je trend globalizma i Srbija ne bi trebalo da to shvati tragično.

U nekoliko opština na severu Kosova glasalo se i za lokalne vlasti, ali Beograd rezultate tih izbora neće priznati. Kako to ocenjujete?

To je znak da Beograd želi imati ključnu reč oko severa Kosova kada dođe do pregovora sa Zapadom i Prištinom i da će predstavnici Srba sa severa Kosova imati manje političke snage da se odupiru rešenjima sa kojim će se Beograd složiti. To je deo strategije izlaska iz ćorsokaka.

Tokom glasanja nije bilo incidenata ni sa jedne strane, što je svakako dobar znak. Šta je najviše doprinelo takvom razvoju? 

To je rezultat kompromisa oko Ahtisarijevog plana. Po Ahtisarijevom planu, i shodno tome kosovskom Ustavu, svaki građanin Kosova koji želi da zadrži srpsko državljanstvo može to da učini. Realna pretpostavka je da će velika većina Srba na Kosovu to i uraditi. Stvari oko predsedničkih i parlamentarnih izbora Srbije na Kosovu trebalo bi da se rešavaju preko srpske ambasade u Prištini. Budući da ta ambasada još nije otvorena zbog toga što Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ulogu srpske ambasade je odigrao OEBS.

Kako kosovske vlasti treba sada da reaguju, da li očekujete da će pojačati nastojanja da uspostave kontrolu i nad opštinama na severu Kosova?

Reč kontrola za sve nas koji smo liberalno demokratski orijentisani zvuči nelagodno. Sever Mitrovice treba da služi kao glavni grad Srba na Kosovu. Dve trećine Srba na Kosovu žive južno od Ibra, njihov je život povezan sa Albancima.  Interes Srba na Kosovu je da funkcioniše državnost Kosova, a ne da Kosovo bude mesto anarhije. U društvu gde vlada anarhija najviše stradaju manjine. To je kontekst koji treba da služi za definisanje interesa, sklapanje sporazuma i izgradnju institucija. To je kontekst u kojem treba izgraditi relacije između Prištine i Srba na severu Kosova.

Izbor novog predsednika i nove vlade u Srbiji je šansa da se krene napred. To je prilika da se prizna nezavisnost Kosova i da se krene dalje. Ako se to ne dogodi sada, može se očekivati samo nakon sledećih izbora u Srbiji, što bi značilo veliko zakašnjenje u evroatlantskim integracijama ne samo Srbije nego celog regiona. Jer, od Srbije zavisi i sudbina regiona.