Postalo je normalno da kad se osećamo umorno, malo spavamo, a naporno radimo, i uz to jedemo neredovno, posežemo za vitaminskim dodacima u nadi da ćemo izbrisati sve zdravstvene grehove, kaže dr Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Vitamini su organska jedinjenja koja čovekov organizam uglavnom nije u stanju da stvori, pa moraju da se unose hranom. Nekada je bio stav da vitaminski dodaci nisu potrebni ukoliko se hranimo raznovrsno, međutim, danas postoje naučni dokazi o prednostima njihovog korišćenja.
Prema rečima dr Gudelj Rakić, važno je odrediti kada i koliko se unosi vitamina, jer praksa pokazuje da pojedine osobe preteruju i svakodnevno unose megadoze koje mogu biti i štetne.
Vitamin A je neophodan za pravilan rast svih ćelija i posebno važan za vid noću, vitamini B grupe za pravilno odvijanje mnogobrojnih metaboličkih procesa, naročito za rad i funkciju nervnog sistema, dok vitamin C (askorbinska kiselina) ima važnu ulogu u odbrani organizma od infekcije jer pospešuje baktericidni efekat belih krvnih zrnaca.
Kada se unese količina vitamina veća od one koja je organizmu potrebna, u zavisnosti od doze, mogu da se jave različite tegobe, objašnjava dr Gudelj Rakić, stručnjak za ishranu.
Najčešće se ispoljava toksičnost vitamina za koje u organizmu postoje rezerve – A, D, E i K. Megadoza vitamina A kod trudnica može da izazove pobačaj, kao i mnoge deformacije ploda. Prekomerna doza vitamina D može da dovede do povraćanja, slabog apetita, mučnine, povišenog pritiska, i smanjenje funkcije paraštitnih žlezda.
Vitamin E ukoliko se unese i u 30-40 puta većoj dozi od propisane ne može da izazove trovanje, ne dovodi do mutacije i nije kancerogen, ali može da izazove umor, mučninu, poremećaj varenja i slabost, objašnjava dr Gudelj Rakić.
Doza vitamina K veća od 500 mikrograma može da izazove alergijsku reakciju ili da dovede do poremećaja zgrušavanja krvi.
Raznovrsnom ishranom, sa dosta voća i povrća, unosi se sve ono što je organizmu potrebno na lakši i jeftiniji nači, kaže dr Gudelj Rakić. Pogrešno je verovanje da će čarobna šumeća tableta sve da reši.
Da je hrana najbolji izvor svih vitamina, smatra i dr Olika Drobnjak Tomašek, alergolog imunolog Kliničko bolničkog centra „Bežanijska kosa“
U tabletama su manje vredni vitamini od onih koji se nalaze u prirodnom, izvornom obliku, ističe dr Drobnjak Tomašek. Namirnice koje sadrže prirodne vitamine su najbolje.
Vitamini se preporučuju kada se oporavljamo od bolesti, u slučajevima pojačane fizičke aktivnosti, kao i kod profesionalnih sportista, objašnjava dr Gudelj Rakić.
I starije osobe bi trebalo da koriste vitamine, ali sa velikim oprezom i samo uz savet lekara. Isto važi i za dečji uzrast, u kome se vitamini preporučuju u određenim fazama rasta i razvoja kao dodatak, ali tako da se tačno zna kada, koji vitamin i u kojoj dozi se daje. Novorođenčetu se daje vitamin K, kasnije vitamini D i A kao prevencija rahitisa.
Leave a Reply