Tribunal je prvostepenom presudom, izrečenom 15. aprila prošle godine, osudio Gotovinu (54) na 24 godine zatvora, a trećeoptuženog generala Mladena Markača (54) na 18 godina zbog tih zločina. Drugooptuženi Ivan Čermak je oslobođen krivice.
Branioci Gotovine, Gregori Kiho (Gregory Kehoe) i Luka Mišetić tvrdili su, obrazlažući žalbu, da je u prvostepenoj presudi pogrešno utvrđeno da je granatiranje Knina, Obrovca, Benkovca i Gračaca, 4. i 5. avgusta 1995, bilo nezakonito i smišljeno za progon Srba, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata hrvatskih vlasti i vojske, na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Branioci su tvrdili da je to bio zakoniti napad na vojne ciljeve i da je 95 odsto od 1.200 artiljerijskih projektila koje je Hrvatska vojska ispalila na ta četiri grada, a najmanje 900 na Knin, bilo usmereno na vojne ciljeve tokom “visoko profesionalnih napada”.
Po odbrani, srpski stanovnici nisu napustili Kninsku krajinu zbog tog napada, već jer im je to naredilo njihovo rukovodstvo.
Odbrana je tezu da su ti napadi pogrešno označeni kao nezakoniti, zasnovala i na tvrdnji da “ni jedan Srbin nije bio ubijen” tokom artiljerijskog napada. Prema odbrani, takođe, tokom prvostepenog suđenja “nije bio identifikovan ni jedan Srbin koji bi tvrdio da je otišao zbog straha od granatiranja”.
Nalaz o nezakonitom napadu iz prvostepene presude, kako su rekli branioci, ne može opstati zato što je bio utemeljen na pogrešnoj pretpostavci da su “artiljerijski projektili padali izvan kruga od 200 metara od nišanjenih ‘vojnih ciljeva’ “. To merilo, koje je primenilo pretresno veće, branioci su nazvali “arbitrarnim”.
Ocenivši da je taj pogrešan nalaz bio osnova za sve ostale aspekte osuđujuće presude “kojom je utvrđeno da su nezakoniti napadi na gradove bili “prvenstveni i direktni uzrok premeštanja srpskih civila”, odbrana je tvrdila da presuda ne može opstati ako taj nalaz padne.
Iskaze svedoka da su granate padale po celom Kninu, odbrana je odbacila tvrdnjom da su po čitavom gradu bili i legitimni vojni ciljevi, o čemu svedoci nisu mogli znati.
Branioci su ponovili i tvrdnju da srpsko stanovništvo nije napustilo Kninsku krajinu zbog napada, već zato što je naređenje za evakuaciju izdalo vođstvo Republike Srpske Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
“Kada je stanovništvo saznalo da postoji naređenje za evakuaciju, odlučilo je da ode, a da li je to bilo organizovano ili ne, manje je bitno”, rekao je Gotovinin branilac Mišetić.
Navod presude da je dokaz za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata i transkript sa susreta predsednika Tuđmana sa Gotovinom i drugim vojnim komandantima na Brionima, dva dana uoči Oluje, odbrana je negirala, sugerišući da su tužioci navodnu kriminalnost naknadno “učitali” u te razgovore na osnovu na tvrdnji da su artiljerijski napadi bili nezakoniti.
U nastavku rasprave, argumente o žalbi Gotovine izlažu tužioci. Raspravu sa galerije za posetioce prati i hrvatski glumac Goran Višnjić.
Pravosnažnu presudu Gotovini i Markaču, Tribunal će izreći naknadno.
Gotovina je prvostepenom presudom proglasen krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutno postupanje sa srpski stanovništvom u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. Tužilaštvo Tribunala se nije žalilo na presudu Gotovini, Markaču i Čermaku. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Gotovina je od 2005. kada je uhapšen u Španiji, a Markač od 2004. kada se dobrovoljno predao. Markač je nekoliko puta bio privremeno puštan na slobodu.
