Novi bankarski slom u evrozoni mogao bi da dovede do povlačenja banaka sa sedištem u zapadnim zemljama iz ranjivih privreda centralne i istočne Evrope, što bi negativno uticalo na privredni rast tog dela kontinenta.
Rast spekulacija da će Grčka napustiti monetarnu uniju, kao i sniženje kreditnog rejtinga španskih banaka pojačali su strahovanja lokalnih ulagača i globalnih investitora u vezi sa stabilnošću banaka u evrozoni.
Mnoge istočnoevropske zemlje, koje nisu članice evrozone, imaju banke koje su u potpunosti ili većinom u vlasništvu zapadnih banaka, koje su već smanjile kreditiranje u pokušaju da dovedu u red svoje bilanse stanja pogođene dužničkom krizom.
“Finansijski sektor i dalje je ranjiv, a potreba za smanjenjem zaduženosti i dalje je jaka”, rekao je šef poljske centralne banke Marek Belka na godišnjem zasedanju EBRD.
“To smanjenje zaduženosti potencijalno je opasnije u zemljama u kojima ima dosta stranih banaka”, dodao je on.
Tomas Mirov naveo je da su napori EBRD da se uspori proces smanjenja zaduženosti bili od ključnog značaja u prethodne dve godine.
“Dosad smo bili svedoci kontrolisanog smanjenja zaduženosti. Za sada nije bilo dramatičnih događaja”, rekao je Mirov.
“Ono što sada vidimo je da zapadne banke, koje posluju u regionu centralne i istočne Evrope, bez fokusiranja na te zemlje, povlače ili prodaju svoja sredstva”, dodao je on.
Banke iz Austrije, Francuske, Belgije i drugih zemalja kontrolišu od 60 do 90 odsto bankarskih sredstava u zemljama centralne i istočne Evrope. Takozvana Bečka inicijativa iz 2009, namenjena usporavanju povlačenja banaka sa zapada iz zemalja tog dela Evrope, koju su sponzorisali EBRD, Međunarodni monetarni fond, državne bankarske agencije i privatni kreditori, ponovo je dogovorena ove godine.
EBRD je danas upozorila da očekuje da će se povlačenje banaka iz istočne Evrope nastaviti u predstojećim mesecima, budući da kreditori sa zapada pokušavaju da ojačaju svoje bilanse stanja.