Transparentnost Srbija, Fond “Biljana Kovacević Vučo” i Biro za društvena istraživanja su u proteklom izbornom procesu istraživale način finansiranja kampanja, stepen poštovanja demokratskih principa i zakonodavstva, odnosno da li su izbori bili pošteni, i izveštavanje medija u kampanji.
Jedan od panelista na predstavljanju rezultata Srećko Mihailović ocenio je da je kampanja bila u potpunosti deintelektualizovana i površna, da je Boris Tadić igrao po pravilima koja nije poznavao i u igri koja mu nije bliska, a da se njegov protivkandidat Tomislav Nikolić dodvorao niskim strastima građana.
“Tadićeva publika osetila se iznevereno i on je izgubio zahvaljujući tranzicionim dobitnicima, koji su smatrali da je trebalo da dobiju više, kao i onima koji nisu učestvovali u prošlom mandatu u podeli plena a smatrali su da treba”, ocenio je Mihailović.
Prema njegovim rečima, Nikolić je učinio mnogo da izgubi izbore, ali mu se nije dalo jer su demokrate nastupale na isti način.
Mihailović je ocenio da je kampanjom dominirao marketinški pristup gde su se političke ideje prodavale kao krastavci, a lideri kao pivo, i da su demokrate zbog toga izgubile bitku na dva plana.
“Pre svega orijentisali su se na istu ciljnu grupu kao i naprednjaci, dok su svoju ciljnu grupu, odnosno ljude od srednje klase pa naviše, prepustili slobodnom izboru”, kazao je Mihailović.
Demokrate su, kako je dodao, nasele na kampanjske ideje naprednjaka koji su prvi počeli sa prljavom kampanjom.
On je istakao da je suludo optužiti nekoga da je kupio diplomu u polupismenoj Srbiji gde je procenat visokoobrazovanih nizak, a procene govore da je do 10 odsto diploma kupljeno.
Kampanja skuplja od prethodnih
Direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić izjavio je danas da su stranke za izbornu kampanju iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta dobile oko 17 miliona evra, dok su predsednički kandidati pred drugi krug izbora iz budžeta dobili po dva miliona evra za kamapanju.
“Davanja iz budžeta su preterano izdašna i to je postalo očigledno na ovim spojenim izborima. Po dva miliona evra za kampanju kandidata između dva kruga je previše, jer nije mogla toliko da košta”, rekao je on.
Nenadić je naveo da je kampanja na ovogodišnjim izborima bila skuplja nego na prethodnim i da su najveći troškovi za reklamiranje televizijski spotovi i bilbordi.
Prema uzorku od polovine bilborda u Beogradu, izračunato je da su stranke na taj vid reklamiranja u glavnom gradu potrošile 1,6 miliona evra, a u Novom Sadu 300.000 evra, rekao je Nenadić.
Dve vrste apstinenata
Direktor Transparentnosti Srbije Vladimir Goati ocenio je da su najveći fenomen izbora apstinenti koji čine polovinu biračkog tela, i među njima on primećuje dve kategorije.
“Postoje negativni apstinenti – oni su nezainteresovani i pripadaju donjem sloju socijalne piramide, nižem obrazovanju, bogatstvu i moći. Ti ljudi su su, za razliku od pozitivnih apstinenata, izvan politike u svakom smislu. S druge strane, pozitivni apstinenti pripadaju gornjem sloju socijalne piramide, oni su obrazovani, višeg socijalnog statusa i njihovu apstinenciju treba razumeti kao protivljenje i nezadovoljstvo”, kazao je Goati.
Prema njegovim rečima, broj pozitivnih apstinenata daleko prelazi milion glasova i ukazuje na rašireno nezadovoljstvo, osujećenost, razočaranje učinkom političkih aktera.
“To bi moralo da zabrine učesnike političkog života”, rekao je Goati i dodao da je na ovim izborima takođe bilo dvostruko više nevažićih listića nego što je uobičajeno.
“Kada nevažeći listići prelaze prosek, to su glasovi protesta a ne slučajna greška i treba ih tretirati kao protest”, objasnio je Goati.
Mediji se pokazali loše u kampanji
Predstavnik Fonda “Biljana Kovačević Vučo” Dušan Bogdanović ocenio je da je dobra vest to što su izbori prošli bez većih potresa, fizičkih sukoba i značajnijih incidenata.
On je, međutim, rekao da je istraživanje njegovog fonda o ulozi civilnog društva u kampanji donelo poražavajuće podatke.
“Makoliko ovi izbori predstavljali korak unapred, u pravcu konsolidovanja demokratskih institucija, činjenica je da te institucije ne mogu biti konsolidovane ako nemamo aktivne, nezavisne i kritičke medije i civilno društvo”, rekao je Bogdanović.
Tek kada se taj cilj bude dostigao, naveo je on, moći da se efikasno deluje na partije i njihove lidere da budu civilizovaniji.
Predstavnik Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović saopštio je, predstavljajući rezultate medijskog monitoringa kampanje, da bi mediji mogli biti slaba tačka demokratskog razvoja, jer su upravo oni sa civilnim društvom i regulatornim telima poslednja odbrana demokratičnosti društva.
Prema njegovim rečima, mediji su bili nezainteresovani za temu političke nepristrasnosti tokom kompanje.
“Mediji su previše promotivno izveštavali i to izveštavanje je bilo pod upitnim integritetom, budući da je veliki broj priloga i tekstova bio nepotpisan. To je bila funkcionerska kampanja, gde su u periodu dok imate tehničku vladu dešavala velika promocija svih ministara koji po Zakonu o vladi treba da rade samo tehničke stvari”, rekao je Gavrilović.