U atorskom članku Klajda Prestovica, predsednika Ekonomskog strateškog instituta i Džona Pruta, bivšeg predsednika pariske banke “Kredi komersijal de Frans”, ukazano je da su analize problema evrozone i Evropske unije često rađene iz pogrešnog ugla jer su bile usmerene na dugove i slabljenje konkurentnosti tzv. perifernih zemalja-članica – Grčke, Italije, Španije, Portugalije i Irske.
Ti problemi su, međutim, postojali i davno pre uvođenja evra i bili relativno lako rešavani uz pomoć povremene devalvacije valuta manje konkurentnih zemalja u odnosu na valute konkurentnijih ekonomija, pre svega u odnosu na nemačku marku.
Sadašnji problem nije povezan sa slabošću tih rubnih članica, već sa prevelikom konkurentnom snagom Nemačke, ukazano je u članku objavljenom na Internet strani američke televizijske mreže Si-En-En (CNN).
Nemačka ekonomija, pri tom, nije tako snažna samo zahvaljujući visokoj produktivnosti njene radne snage, već i zbog potcenjene vrednosti evra, bar kad je reč o toj zemlji.
Kako je evro zajednička valuta svih članica evrozone, njegova vrednost je odraz prosečne konkurentnosti svih tih zemalja.
Konkurentna snaga Nemačke je, međutim, daleko iznad tog proseka, zbog čega je evro, za Nemačku, previše slab, a to je i razlog zbog čega Nemačka nagomilava ogroman trgovinski suficit koji se može meriti sa onim Narodne Republike Kine, druge po veličini nacionalne privrede u svetu, posle Sjedinjenih Američkih Država.
Sve dok su ostale članice evrozone povezane evrom sa Nemačkom, jedini način da povećaju konkurentnost za njih je da postanu “nemačkije” putem sprovođenja strogih mera štednje i kresanja vladinih izdataka, smanjenja socijalnih davanja i plata i povećanja nezaposlenosti, a to je sve ono što one i čine u poslednje dve godine, ali bezuspešno.
Cilj tih država je da ostvare rast, zasnovan na izvozu.
Kako je, međutim, Nemačka hiperkonkurentna i nerado stimuliše sopstvenu ekonomiju kako bi povećala domaću potrošnju, njeni partneri u evrozoni nisu u stanju da povećaju izvoz u Nemačku i stoga moraju da se nadmeću sa njom u izvozu u zemlje, kao što su NR Kina i SAD.
Zbog toga je alternativa da Nemačka vrati svoju dojče marku, smatraju dvojica ekonomista.
To bi odmah rezultiralo aprecijacijom nemačke valute i konkurentnom devalvacijom evra u ostalim članicama evrozone.
Nemačka bi na taj način revalvacijom marke automatski mogla da kupuje više i povećala bi domaću potrošnju.
Vraćanje marke uklonilo bi i glavnu prepreku za uvođenje jedinstvenih obveznica evrozone, tzv. evroobveznica, jer više ne bi bilo protivljenja Nemačke koja ne želi da garantuje otplatu tog duga u korist ostalih slabijih članica, zaključili su autori članka.
Ovo mi deluje razborito i pametno.