Na predstavljanju novog broja biltena “Makroekonomske analize i trendovi”, koji izdaje Ekonomski institut, ekonomista Stojan Stamenković je rekao da svaki dan odlaganja formiranja vlade košta i kasnije reformske poteze čini težim i bolnijim.
“Dok se ne formira vlada i ne počne sređivanje fiskalnog sektora i ozbiljnije reforme sve priče o rastu standarda i novim radnim mestima svode se na opšta mesta u političkom marketingu”, rekao je Stamenković.
Kako je dodao Stamenković, smanjen je i priliv investicija iz inostranstava jer su strani investitori uzdržani i čekaju da se formira vlada i vide kakva će biti nova ekonomska politika, a zbog političke neizvesnosti, pao je i je priliv doznaka dijaspore.
On je istakao da bi nova vlada odmah morala da obnovi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer bi, samo obnavljanje pregovora predstavjalo važan signal koji bi mogao da pokrene izvestan priliv kapitala, zaustavi brzo slabljenje dinara i “eroziju” deviznih rezervi.
Prema njegovim rečima, posledice eventualnog odlaganja formiranja vlade dovele bi do toga da ne bi bilo očekivanog rasta bruto domaćeg proizvoda, a kurs evra do kraja godine porastao bi do 125 dinara i “povukao” inflaciju na devet do 10 odsto.
Devizne rezerve bi, kako je istakao Stamenković, u ovoj godini opale za preko tri milijarde evra na šest meseci vrednosti uvoza, a slabljenje kursa, naveo je, smanjuje mogućnost kredita u evrima, pa je moguć i bankrot nekih banaka.
Prema tom scenariju, državna potrošnja u 2013. morala bi da se smanji za najmanje četvrtinu, a devizne rezerve bi opale za daljih 2,2 do 2,3 milijarde evra.
Stamenković je istakao da bi prvi korak nove vlade trebalo da budu kratkoročne mere za svođenje deficita javne potrosnje u održiv okvir, napominjući da se istovremeno sa tim merama moraju stvarati uslovi za pokretanje investicija.
“Paket kratrkoročnih mera, povezan sa promenama sistema i dugoročnom konsolidacijom javnog sektora koji bi usledili, treblo bi da sadrži mere i na prihodnoj i na rashodnoj strani”, rekao je on.
Stamenković je precizirao da se na prihodnoj strani ne može izbeći povećanje poreza na dodatu vrednost, a da na rashodnoj strani podrazumeva zamrzavanje plata u javnom sektoru, uz moguće diferencirano smanjivanje, eventualno zamrzavanje penzija, kao i dovođene plata u agencijama na nivo koji vazi u državnoj upravi.
Prema njegovim rečima, potrebno je i preipspitivanje subvencija i njihovo eventualno snižavanje kada su u pitanju veliki sistemi.
