Istraživanje Udruženja građana “Luneta” na beogradskom uzorku utvrdilo je da na svakih četiri-pet školskih odeljenja ide jedno dete s nepoznatim ocem.
“U domovima za decu i mlade bez roditeljskog staranja samo prošle godine imali smo 18 mališana bez poznatog oca, u domovima za decu i mlade sa smetnjama u razvoju devet, a u hraniteljskim porodicama osam”, kaže za Novosti Gordana Ković iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.
Ali, to je samo mali deo onih o kojima najdirektnije brinu institucije sistema. Onih koji žive samo sa majkama, vrlo često u teškim ekonomskim uslovima, nebrojeno je više.
Prema zvaničnoj statistici, svaka peta žena na porođaj ide bez burme, a samohranih roditelja ima oko 74.000. Njihova deca su diskriminisana u onosu na ostale, jer pravo na izdržavanje ne ostvaruju u preko 85 odsto slučajeva, tvrde u Udruženju “Luneta”.
Ima i dece koja znaju ko su im očevi, ali roditelji nemaju papire, pa ne mogu ni da budu zavedeni u dečje krštenice. To su takozvani pravno nevidljivi, i ima ih najmanje 7.000.
“Deca sa nepoznatim očevima imaju jednak položaj kao i ostala vanbračna deca”, kaže Dragan Vulević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike i dodaje da ta deca imaju prednost prilikom upisa u vrtić, imaju pravo na dečji dodatak i drugu materijalnu pomoć pod povoljnijim uslovima nego kada su porodice kompletne.
Prosečan dečji dodatak, prema podacima Mreže organizacija dece Srbije, iznosi 20 evra po detetu. Oni dodaju da poneka majka uspe da ostvari i pravo na materijalnu pomoć, ali to je nedovoljno za normalan život.