Dolazak diskontera osnažilo bi konkurenciju među trgovcima i ponudu robe po nižim cenama, što je značajno zbog potrošača, a dobro je i da je Srbija prepoznata kao zemlja povoljna za investiranje, istakla je Hašimbegović za Tanjug.
Prema njenim rečima, Lidl je u Srbiji kupio zemljište u Novom Sadu – na Bulevaru Vojvode Stepe, Zrenjaninu – kod glavne autobuske stanice, Subotici -na potezu prema Paliću, a u pregovorima su sa lokalnom samoupravom i u Valjevu kod Krušika.
Lidl je deo “Švarc” (Schwarc) grupe, u Srbiji je registrovao poslovanje, 22. decembra 2010. godine, izgradnja i otvaranje supermarketa trebalo bi da bude u 2013. godini, a svi objekti će biti veličine oko 2.000 metara kvadratnih, naglasila je Hašimbegović.
Samo u Mađarskoj ima oko 110 diskontnih lanaca. U Hrvatskoj, Sloveniji i Bugarskoj prisutan je Lidl. U Mađarskoj, Sloveniji i Grčkoj posluje Aldi. U Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je Kaufland, napomenula je ona.
Kako je objasnila Hašimbegović, diskonteri nude kupcima ograničen asortiman kvalitetnih proizvoda po povoljnijim cenama, nižim od onih koje se nude u uobičajenim prodavnicama.
Najznačajniji deo proizvoda čine robne marke diskontera, i na taj način osvajaju tržišni segment potrošača slabije kupovne moći, uglavnom imaju veoma krutu politiku asortimana i ograničavaju se samo na artikle koji se brzo obrću.
U poređenju sa hipermarketima, koji u svojim trgovinama prodaju oko 35.000 i više različitih proizvoda, diskontni trgovinski lanci raspolažu sa asortimanom od oko 1.200 proizvoda.
Manji opseg asortimana značajno smanjuje troskove logistike i administracije u prodavnicama, što utiče na cenu i zadovoljstvo potrošača.
Karakteriše ih paletni način izlaganja robe, ponekad i u kutijama, površine su od oko 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, a jedno od glavnih aduta hard diskonta je i povoljna ponuda neprehrambenih proizvoda.
U Srbiji za sada najveće tržišno učešće imaju tri trgovinska lanca – “Delez Srbija”, “Merkator-S” i “Idea”, a slede “Dis”, “Univerexport”, “Metro keš end keri”.
Pored velikih trgovaca, u Srbiji posluje između 30.000 i 50.000 samostalnih trgovinskih radnji.
Stručnjaci ocenjuju da konkurencija na tržištu postoji, ali je može biti mnogo više kada bi u Srbiji poslovalo više velikih trgovaca posebno diskontnog tipa.
Trgovina zauzima značajno mesto u ukupnoj privredi Srbije, jer sa 11,7 odsto učestvuje u Bruto domaćem proizvodu, 19,8 odsto u broju zaposlenih, 37,27 odsto u ukupnom prihodu i 26,3 odsto u ukupnom broju pravnih lica.
U toj privrednoj grani zaposleno je blizu 200.000 radnika od kojih u malim trgovinama radi više od 140.000 ljudi.
