Sabirni centar

Posebno posle tromesečne šarade koju je sam poetski krstio upripodobljavanjem lokalnih vlasti republičkim, što mu baš i ne ide glatko, pa mora da se nervira javno i izvinjava tajno.

Da u Srbiji ima iole građanske i političke kulture premijer ne bi smeo ni u snu da pomisli na ovakvu birtijašku izjavu, a kamoli da je izgovori pred gomilom novinara. Ne bi u Srbiji, da ima građanskog ponosa, premijer ovakvog rečnika ni bio tu gde ga je izbacio talas političkog populizma i konformizma.

Da političari u Srbiji imaju razuma i odgovornosti prema javnosti bar bi jednim uhom čuli i uvažili dvodecenijsko iskustvo sagovornika Novog magazina Mila Đukanovića koji kaže – stranka koja polemiše sa javnim mnjenjem je pokojna. U Srbiji se, međutim, sve drugo upokojava sem stranaka. One se cepaju, spajaju, dele i umnožavaju, oživljavaju na snazi preletača i nelegalnom novcu, bujaju u tajkunskom zagrljaju i ljubavi izraženoj u kešu. Jedini program koji zastupaju, fingiranjem parlamentarnog života, jeste sačuvati parče vlasti. Još bolje čitavu, ako ikako može. A može, baš je premijer to demonstrirao u više navrata, okretanjem leđa prvo političkim istomišljenicima, pa partnerima i, na kraju – biračima.

Daleko od toga da je Dačić jedini koji ne vidi i ne čuje građane, svoje i tuđe birače, samo sada je na vrhu pa je njegova bahatost uočljivija, a politički sluh, vid i pamćenje oslabljeni. Inače, setio bi se da su osionost i neprepoznavanje stvarnosti njegovog političkog oca Slobodana Miloševića koštali vlasti pre 12 godina, pre pet godina urušili Vojislava Koštunicu, a ove godine u poslednjoj rundi nokautirali Borisa Tadića.

Srbija jeste pretpolitičko društvo, sabirni centar svakovrsnih avanturista, ali i takva, makar sa zakašnjenjem, kažnjava one koji je nipodaštavaju. Možda u ovom krugu Dačić i primiri taj lokal, pa i poraste u očima svojih sledbenika koji su slepo slušajući njega, a on Aleksandra Vučića, prekrojili glasove. Možda Vlada i preživi čitav mandat. A onda će doći novi izbori na kojima će biti dovoljno onih koji se sećaju svih poniženja kroz koja su prošli i kojima je taj glas jedina imovina.