Azilanti

Upravo ovih dana objavljeni su podaci o broju tzv. lažnih azilanata u Nemačkoj. U avgustu ih je bilo oko 400, u septembru 1.200 a u oktobru čak 2.400. Što je posebno zanimljivo, broj građana Srbije koji traže politički azil u, recimo, zemlji koja se ovde smatra nekom vrstom idealne (socijalne) države, Švedskoj, opao je. Dakle, Nemačka, o kojoj oficijelno vlada prilično rđavo mišljenje, mnogo je poželjnija od Švedske.

Ovaj problem je u javnost dospeo pre svega iz političkih razloga. Nemci, naime, traže da nekako redukujemo taj eksport ljudstva. Našima, objektivno, nije lako. Premijer Dačić je dobrim delom u pravu kad pita šta da rade naše pogranične vlasti – neće valjda da Romima zabranjuju prelazak granice i „skidaju“ ih sa vozova i autobusa

Još je više u pravu ministarka za EU integracije, Suzana Grubješić, kad kaže da problem sa azilantima nije politički nego ekonomski i da ti ljudi iz Srbije odlaze jer ovde nemaju od čega da žive.

Ovih dana još se sumiraju rezultati prvih sto dana vlade Ivice Dačića. Mnogi su o tome rekli svoje mišljenje – ekonomisti, privrednici, politički i ostali analitičari. ali, ovaj mali referendum svi su nekako prevideli. A, u stvari, to je najbolji pokazatelj Vladinog učinka: kako koji mesec njenog rada prolazi sve više ljudi napušta Srbiju.

Kako stvari stoje, to bi moglo da se nastavi. Posle odluke Haškog suda političko rukovodstvo Srbije ponaša se kao onaj pop koji se naljutio na selo. Preti da će ta presuda negativno uticati na proces pomirenja u regionu, već pomenuta ministarka za evropske integracije otkazala posetu Zagrebu, predsednik Nikolić poziva na jedinstvo. Pre pola godine, kad je bio u opoziciji i kad je na jedinstvo pozivaoTadić nije mu padalo na pamet da se odazove. A situacija je tada praktično bila ista kao danas.

Izgleda da naši političari građane Srbije teraju u izolaciju i od zemlje pokušavaju da naprave svojevrsni azil. A od svih građana Srbije – azilante.