Kako za Danas priča Zekić, on je u dvadeset drugoj godini dobio „smrtnu presudu“, jer mu je na Infektivnoj klinici u Beogradu rečeno da je HIV pozitivan.
Narednih godina živeo je u strahu, primao je terapiju, razboleo se od depresije, napustio je studije, bio je odbačen od prijatelja i kolega i na kraju je sasvim slučajno saznao da je zdrav.
“Iako su lekari znali da testovi rađeni u Srbiji u to vreme nisu bili pouzdani i da ih je neophodno ponoviti, meni su ipak saopštili da bolujem od HIV-a i prepisali mi terapiju. Konačan ishod HIV infekcije je smrt, godinama sam živeo u strahu da bih svakog dana mogao umreti. Pošto sam ležao na Infektivnoj klinici, neki moji prijatelji su saznali da imam HIV i kada se vest raširila, svi su me odbacili, nisu hteli da popiju kafu sa mnom, izbegavali su čak i da dođu kod mene kući”, priča Zekić.
Ništa bolje nisu reagovale ni njegove kolege na poslu. Kada je saznao da ima HIV, napustio je Poljoprivredni fakultet, a pretpostavljeni su ga postavili na niže plaćeno radno mesto. Jedinu podršku imao je od svoje porodice, koja je, kako kaže, sve vreme bila uz njega i podržavala ga da istraje, prvo u borbi za zdravlje, a kasnije i u borbi za pravdu.
“Na poslu su mi na kraju dali da guram ručni usisivač po raznoraznim magacinima, kako ne bih bio u kontaktu sa drugim ljudima. Socijalni radnik mi je predložio da podnesem zahtev za invalidsku penziju, kako bih izbegao diskriminaciju i to sam i učinio. Sada sam u invalidskoj penziji”, ističe Zekić.
Zbog svega što je preživeo rešio je pre šest godina da tuži Klinički centar Srbije. Postupak je prvobitno odlagan, tužena strana više puta nije dolazila na ročišta, a nakon reforme pravosuđa prebačen je u drugi sud i dodeljen novi sudija.
“Više puta sam želeo da odustanem, ali su me pravnici iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koji su me zastupali, nagovorili da istrajem do kraja. Bio sam uveren da neću dobiti postupak, jer sam tužio državu, ali je sudija koja je predsedavala bila korektna i čak je u presudi naglasila da osobe koje su zaražene HIV-om preživljavaju tešku diskriminaciju”, zaključuje Zekić.
