Mladi koji su obeležili 2012 – Filip Vukša i Miloš Stanković

FILIP VUKŠA – Građanin koji uvodi red

Kaže da je zaveo red u gradski saobraćaj mnogo pre BusPlusa. Filip Vukša, dvadesetogodišnji student pejsažne arhitekture, ruši predrasude o donkihotovskoj borbi „običnog“ građanina i birokratije. Vukša je prethodnih pet godina poslao oko dve hiljade prigovora na rad GSP-a i još toliko prigovora, prijava i sugestija drugim gradskim institucijama.

„Mnogo stvari je promenjeno za ovih pet godina. Ako jedna osoba to može da uradi, zamislite kako bi bilo kad bi svako poslao poneku prijavu. Ključno je da stvari mogu da se promene“, kaže on.

Najpoznatija akcija, kojom je privukao pažnju medija i javnosti, bila je kad je samoinicijativno uzeo da obeležava autobuska stajališta. Kaže da mu je dojadilo da se „preganja“ sa gradskim službama oko toga čija je to nadležnost i da li je 8.000 dinara, koliko je koštalo da naštampa nalepnice, preskupo za kasu GSP-a i Beograda ili nije. Trenutno sa još nekoliko desetina sugrađana sprovodi akciju sadnje stabala na za to predviđena mesta u gradu. Dosad je identifikovano više od hiljadu mesta u gradu na kojima bi trebalo da bude drveće a, propustima gradske uprave, nije. Prethodnih godina Vukša je već „posadio“ 550 stabala.

„Ima mnogo ljudi koji se interesuju za akcije, podržavaju ih ili bi hteli da učestvuju. Interesuju se i kako oni mogu da rade slične stvari“, kaže Vukša i dodaje da bi zbog toga tokom proleća trebalo da počne da radi portal „Alternativa.rs“ – praktični internet „vodič“ kroz administraciju, gde će građanima biti objašnjeno kome, o čemu i na koji način mogu da se požale.

„Nesporno je da ima efekta raditi ovakve stvari. Možda smo i mi delimično krivi što su se institucije toliko uspavale. Video sam prema reakcijama građana da oni često ne znaju šta mogu da učine. Ali broj prijava sve više raste“, neskriveno je zadovoljan Vukša.

„Ljudi se lako odreknu svoje moći da preduzmu konkretne akcije. Verujem da ih birokratija demotiviše. Pogledajte samo koliko smo puta svi prošli pored bandera koje ne rade ili raskopane ulice, šahta bez poklopca ili bilo čega što ne valja, a koliko smo uradili da se to ispravi. Možda ćemo u sebi negodovati, ali ništa nećemo preduzeti. Mislim da je to ekstremno loše“.

MILOŠ STANKOVIĆ, pronalazač iz Zemuna

Miloš Stanković (28) praktično je od malih nogu posvećen izumima. Još kada je imao tri godine počeo je, kako kaže, da “rasklapa i sklapa”, a ozbiljnije se posvetio pronalascima u trećoj godini Elektrotehničke škole, kad je imao 17 godina. Njegov trud, rad i genijalnost nagrađivani su oko 100 puta u zemlji i van nje.

Iza Stankovića je niz projekata iz oblasti energetike, elektrotehnike, ekologije, medicine, rudarstva… Osmislio je eko-auspuh za otklanjanje aerozagađenja kod motornih vozila, turbine bez mehaničkih pokretnih delova, indukcioni regulator struje i napona, elektrolitički transformatorski senzor, hidromasažere sa jonizacionim strujama…

Poput mnogih mladih ljudi u Srbiji koji se ističu svojom genijalnošću i voljom da doprinesu razvoju i nauci, i Miloš ne nailazi na adekvatnu podršku države. Kaže da pravih uslova za rad u Srbiji nema i da nikad nije dobio podršku nijednog ministarstva. Sam je napravio laboratoriju od 15 kvadrata u kojoj provodi vreme. Trenutno vredno radi na tri pronalaska: elektrostatičkom partikularnom filteru za automobile, na dobijanju kvalitetnijeg goriva iz naftnih derivata i elektrostatičkom uništivaču korova.

Miloš Stanković za Novi magazin kaže da mu je želja bila da živi i radi u Srbiji, u kojoj je rođen. Želeo je da proizvode koje pravi izvozi iz zemlje. Međutim, za to mu je potrebna podrška države, koju nema. “Ne nailazim na razumevanje za ovo čime se bavim i verovatno ću otići iz zemlje”, rekao je on.

Među najznačajnijim priznanjima koje je ove godine dobio je počasna titula “Vitez nauke”, koju mu je dodelila Ruska međunarodna akademija nauka. General Ruske armije odlikovao ga je “Ordenom časti, hrabrosti i odvažnosti”. Pored toga, Međunarodni inovacioni centar Arhimed iz Moskve dodelio mu je najveće priznanje – “Zlatan orden za kreativnost za visoki doprinos unutar razvoja međunarodne nauke i tehnologije”. Savez pronalazača SRJ mu je 2002. godine dodelio Zlatnu plaketu “Tesla-Pupin” za izuzetne rezultate na podsticanju, razvijanju i afirmaciji pronalazaštva. Tada je proglašen za pronalazača godine.

Tokom prethodnih godina dobio je brojna pozitivna ekspertska mišljenja, analize i proračune i sve više se potvrđuje da se na bazi Stankovićevih pronalazaka može proizvoditi veliki broj praktičnih uređaja i time stvoriti niz novih izvoznih proizvoda koji i te kako mogu popraviti celokupnu privrednu situaciju i time poboljšati opšte društveno stanje.