Kriza traje i traje i sve su vidljivije njene posledice u Evropi. Stopa nezaposlenosti dosegla je rekordan nivo (11,8 odsto u evrozoni), a nezaposlenima je sve je teže da pronađu posao. Sve većem broju građana preti i siromaštvo. U aktuelnom izveštaju evropskog Komesara za socijalna pitanja Lasla Andora stoji:
“Prihodi domaćinstava su opali, a rizik siromaštva stalno raste.”
No, nisu sve grupe podjednako pogođene tim razvojem. Andor je precizirao da trajno siromaštvo najviše preti mladim odraslim osobama, nezaposlenim ženama i samohranim majkama.
Na početku krize Evropska komisija i zemlje članice obećali su uvođenje takozvanih “automatskih stabilizatora”. Socijalni sistemski trebali su da ublaže posledice krize. Ali zbog pada poreskih prihoda i porasta stope socijalnih izdataka, mnogim državama jednostavno nedostaje sredstava kojima bi zaštitili prihode domaćinstava od posledica krize.
Vest koja najviše brine u novom izveštaju vezana je za činjenica da u Evropskoj uniji i posebno u evrozoni sve više raste jaz između relativno stabilnog severa i juga koji tone sve više u ponor.
Na primer, u Austriji je, prema aktuelnim podacima Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat), samo 4,5 odsto radno sposobnih bez posla. U Španiji stopa nezaposlenosti iznosi čak 26,6 procenata. Među mladima u Grčkoj i Španiji stopa nezaposlenosti je još i viša. Preko 50 odsto mladih tamo je bez posla.
Poverenik Andor tvrdi da su problemi delimično pogrešne ili manjkave kvalifikacije. “Na jugu i istoku Evrope kvalifikacije ne odgovaraju ponuđenim radnim mestima, i to se još i pogoršalo”.
Mnogo zemalja trenutno se suočava sa “začaranim krugom” – kombinacijom nezaposlenosti, pada poreskih prihoda, padom obima investicija, recesijom i još većom stopom nezaposlenosti. Na drugoj strani u zemljama poput Nemačke, Francuske ili Poljske, i u kriznoj 2012. prihodi domaćinstava su porasli.
Evropska komisija je uznemirena aktuelnim razvojem. Kao rešenje za rastući jaz između severa i juga predlaže “ofanzivu kvalifikovanja”, reformu tržišta rada i korekcije socijalnih sistema. S obzirom na visoku stopu nezaposlenosti, “apsolutno će biti potreban” i Evropski socijalni fond. Minimalne plate bi mogle takođe pomoći.
Patrik Itšer, zamenik generalnog sekretara Evropskog saveza sindikata (ETUC), nema naravno ništa protiv minimalaca i kvalifikacionih mera. Ali u intervjuu za Dojče vele on kritikuje “slepu politiku štednje” Evropske komisije. Reforme tržišta rada neće stvoriti nova radna mesta, tvrdi on.
“Tržišno takmičenje isključivo preko plata znači kineski model. A to mi ne želimo”.
Nemački sindikalni savez reagovao je na izveštaj Evropske komisije zahtevom za “Maršalov planom za Evropu” i kritikom. Socijalni jaz se do sada ignorisao u pokušajima rešavanja krize u Evropskoj uniji, tvrde sindikalci.