Reč je, naravno, o nerazumnoj odmazdi nad grobovima Srba na Kosovu sprovedenoj posle uklanjanja spomen-obeležja pripadnicima rasformirane OVPMB u Preševu. Osveta je simbolično označena u Klokotu rušenjem 27 nadgrobnih ploča – valjda kao rečita ravnoteža za isto toliko uklesanih imena u Preševu. Onda se bestijalni i besmisleni požar proširio, a sem zgranutog Beograda javili su se i predstavnici najuticajnijih članica međunarodne zajednice zaduženi za Kosovo, ali i kosovski funkcioneri, prvo predsednica Atifete Jahjaga, pa Vlada Kosova, ali i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova…
Koliko se na osnovu šturih agencijskih vesti može zaključiti, u središtu pažnje kosovskih zvaničnika nisu bili devastirana groblja i zaista anticivilizacijska osveta, već – imidž Kosova.
„Oštećenje grobalja u suprotnosti je sa vrednostima kosovskog društva i tradicijom tolerancije i poštovanja među ljudima, religijama i različitim kulturama“, navela je predsednica Jahjaga u saopštenju. Drugi su više govorili o mogućim posledicama po dijalog Beograd – Priština i tranziciju kosovskog društva, ali nema sumnje poslali su jedinstvenu poruku – to nismo mi! I, uz to, policiju da čuva srpska groblja.
Dakle, šah, mat ili pat? Nema sumnje da je prvi efekat pozitivan, protivteža akciji države Srbije u Preševu koja, uz svu uzdržanost međunarodne zajednice (unutrašnja stvar Srbije), nije naišla na odobravanje, a dva su razloga ključna – kompromis u vidu premeštanja spomenika na prikladnije mesto bio je nadohvat ruke. Drugo, ništa manje važno sa stanovišta brojnih posrednika koji su hodočastili u Preševo, ali i u ministarske kabinete, jeste činjenica da je Srbija postupajući po jednom zakonu prekršila svoj drugi, onaj o amnestiji pripadnika OVPMB kao dela paketa dogovora o jugu Srbije. Dogovora koji ni do danas nije sproveden, iako je bio oročen na 2005.
Priština, makar i licemerno kao što zasigurno mnogi podozrevaju, nije napravila faul, već se založila da mrtvi ostanu tamo gde pripadaju. Civilizacijski manir ne umanjuje ni činjenica da mrtvi kosovski Srbi nemaju bagaž terorizma, kakav s pravom prati OVPMB.
Tako je iz Prištine poslato jedno pozitivno brojanje u Brisel, Vašington, pa i u Beograd, ali za njim sledi neminovno pitanje kako će vlasti u Prištini sačuvati od gneva svojih ekstremista žive Srbe ako nisu u stanju da sačuvaju mrtve? I, naravno, kako će svojim sunarodnicima i na Kosovu i na jugu Srbije objasniti zašto brane srpske grobove kad nisu uspeli da odbrane jedan “svoj”! Od odgovora na ova dva pitanja zavisi i šahovska dilema. Beograd, međutim, nema razloga za radovanje pošto složenost oba pitanja i odgovora neće umanjiti “duh tolerancije” kojim Priština ulazi u novu pregovaračku rundu. Uzgred, ojačanu i najavom susreta na predsedničkom vrhu Jahjaga – Nikolić.