Zapravo, sve je uvek javno, jer ne postoji nijedna tajna kojoj nije skinut oreol. U suprotnom, ne bismo ni znali da je postojala. Rediteljska ruka odlučuje kada će da razotkrije, obelodani, ono što je samo uslovno rečeno tajna.
Nesumnjivo, u Vladi Ivice Dačića bilo je mnogo toga što je javno. Prvo ono dobro. Za šest meseci Vlada Srbije je napravila ogroman pomak u razgovorima sa EU – posebno dobre ocene dolaze kada je u pitanju borba protiv korupcije i napredak na Kosovu. Malo toga je okončano, ali je mnogo toga, kako se kaže, u procesu.
Ali, za šest meseci Vlade Ivice Dačića dobili smo i najglasnije i najvidljivije neslaganje koje pamtimo u prvim polugodištima bilo koje Vlade do sada unutar vladajuće koalicije oko nekih ključnih postavljenja – kao što je postavljenje direktora policije.
Za šest meseci Vlade Ivice Dačića mediji i atmosfera oko njih promenili su se toliko da nikada nije bilo više optuženih u novinama pre nego što su osumnjičeni i nikada više olako izrečenih uvreda.
Za šest meseci Vlade Ivice Dačića pale su mnoge maske i zato su Vladu mnogi otpisali i pre nego što su sva važna mesta i resori podeljeni, čak i uprkos ogromnom rastu popularnosti premijera i, posebno, prvog potpredsednika Vlade.
Za šest meseci Vlade Ivice Dačića prvi put je jedan premijer javno osumnjičen za nelegalne i nečiste rabote.
Za šest meseci Vlade Ivice Dačića još nismo dobili odgovore na važna pitanja – zašto su i šta su to najviši predstavnici vlasti razgovarali s najvišim predstavnicima kriminala? A da su razgovarali jesu, jer je to utvrdila policija tajno prateći svog ministra. Što jeste čudno, baš koliko su čudni razgovori najviših predstavnika države sa najvažnijim krimi bosovima. Ako je razgovor bio u interesu države, moraju postojati jasni dokazi za to i lako ćemo aplaudirati svemu postignutom za šest meseci, godinu dana, četiri godine. Ali, ako razgovor nije bio u interesu države, onda je red da dobijemo novu vladu. Što će biti jasan dokaz uvažavanja institucija.
Ako ostane ovako – da se priča o formama, a ne suštini tih razgovora – teško je verovati da ćemo skoro biti u prilici da poverujemo i institucijama sistema i istaknutim političarima.
Poverenje se stiče jasnim stavovima i jasnim postupcima. Sve ostalo lako može ljudima da ogadi i politiku i političare, a čitavo političko polje ponovo pretvori u veliku kaljugu. I novo vreme starih čuda.
Kako se lako zaboravlja kako je izgledala vlada DS i SPS i kako, zbog neslaganja unutar koalicije, ne samo da je direktor policiej bio godinu dana v.d. već i svi predsednici sudova i direktori uprava. I kako su mediji ne samo hapsili već i razrešavali sudije koji ne presude po volji Ministarstva pravde. I kako je ne samo premijer već i pola vlade sumnjičeno za “nelegalne rabote”. A slično je, ako ne i gore bilo i u vladi DS-DSS.