Memlji Krasnići, ministar kulture u vladi Kosova je izjavio da će se od Srbije tražiti da “vrati više od 1.000 rukotvorina Kosovu uzetih 1999. godine”.
“Srbija je u vreme rata 1999. godine evakuisala arheološko blago iz Narodnog muzeja u Prištini, kako bi ga spasla i zaštitila. Ali, Albanci nemaju nikakvo pravo na to blago. Ono je iskopavano na nalazištima na Kosmetu, dakle na teritoriji Srbije, i ono što smo mi iskopali naše je”, kaže za “Novosti” Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.
On ocenjuje da Albanci nemaju nikakvo kulturno nasleđe osim etno-nasleđa koje je manufaktura albanskog stanovništva. Kusovac smatra da je, u ovom slučaju, najbolje pridržavati se reči patrijarha: “Kad se vrate Srbi, vratićemo kulturno blago.”
Da nikakve kulturne rukotvorine nisu uzete, kaže nam i Branko Jokić, direktor Narodnog muzeja u Prištini koji kontinuirano radi sa sedištem izmeštenim u Beograd.
“Za izložbe organizovane tokom 1998. i 1999. godine, korišćen je mali deo materijala muzeja u Prištini. To su izložbe “Arheološko blago Kosova i Metohije” i “Nakit i zlatovez KiM”. Prva je organizovana u Galeriji SANU, a druga u muzejima širom Srbije, Crne Gore, ali i u inostranstvu. Izložbe su bile deo redovnog programa muzeja u Prištini, a u realizaciji su učestvovale i kolege Albanci, pa je, tako, komesar izložbe o arheologiji bio arheolog Kemal Ljuci. Za potrebe ove dve izložbe korišćeno je nekoliko stotina eksponata iz muzejskog fonda”, kaže Jokić.
Jokić ocenjuje da Albanci dugi niz godina imaju isključiv pristup srpskom kulturnom blagu i identitetu na KiM.
“Zbog očigledno prisutnog falsifikovanja istorijskih činjenica o kulturi i kulturnoj baštini Srba na KiM, prisvajanja preistorijskih artefakata od strane albanskih kolega, političara i javnosti u cilju tobož potvrđivanja albanskog kulturnog identiteta i prisutnosti na prostoru ove srpske pokrajine – oprez je preko potreban, ali i ozbiljan rad”, upozorava Jokić.
Zato je, naglašava on, izuzetno važno stalno se pozivati na međunarodne konvencije i preporuke Saveta Evrope iz domena zaštite kulturnog nasleđa.
“Mi treba da tražimo i zahtevamo da nam se sva uskraćena prava na očuvanje vlastite baštine vrate, a ne da se branimo od lažnih optužbi. Srpska kulturna baština na KiM danas je najugroženije nasleđe u Evropi. O ovom izuzetno brojnom i značajnom kulturnom blagu država Srbija se decenijama odgovorno brinula, a danas je Albanci svojataju, prekrajaju, kradu i trajno uništavaju”, naglašava Jokić.
Da su Albanci ozbiljni u namerama da se u pokrajinu vrati kulturno nasleđe potvrđuje i činjenica da je to bila jedna od tema pregovora u Beču između 2005. i 2007. godine.
Slobodan Samardžić, jedan od pregovarača, potvrdio nam je da je jedan od zahteva albanske strane bio i povratak oko hiljadu eksponata.
“Mi smo rekli da nema problema, ali najpre mora da se reguliše status. Ovako, da Kosovo proglasi nezavisnost, a da mi vratimo kulturno blago, ne dolazi u obzir. Država po ovom pitanju mora da bude rezolutna”, kaže Samardžić.
On, takođe, navodi da je 1999. za vreme bombardovanja, sa Kosova povučen jedan deo eksponata koji su pronađeni na arheološkom nalazištu “Ulpijana” kod Prištine.
Povučene su i neke crkvene dragocenosti i relikvije iz manastira, kao i katastarske i matične knjige.
“Sve to je učinjeno u strahu od pohare terorista. Srbija to ne može vraćati dok se ne reši status, to mora biti tema razgovora”, kaže Samardžić.
aKO SE SLYCAJNO NEKO ALBANSKO BLAGO NALAZI U sRBIJI I TREBA DA SE VRATI. aLI I SVE STO JE SRPSKO A ONI SU UZURPIRALI TREBA TAKODJE ODMAH DA VRATE.