Kao jedan od razloga zbog koga je Vlada promenila pravilnik, ministar poljoprivrede Goran Knežević je naveo i to što ovaj propis nije na spisku obavezujućih uslova za pristup EU, a što iz Delegacije EU u Srbiji demantuju.
“Usklađivanje srpskih propisa s evropskom regulativom deo je procesa evropskih integracija i pre ulaska u EU Srbija će morati i ovaj standard da primeni u svom pravnom sistemu i standardima hrane”, kažu za Blic u Delegaciji EU.
Oni navode i da u slučaju da Srbija odluči da poveća dozvoljeni nivo aflatoskina u mleku, takvo mleko neće ispunjavati standarde neophodne za izvoz na tržišta EU.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije nije bilo doraslo problemu koji je ugrozio proizvodnju i preradu mleka u Srbiji. Prvo su problem prikrivali, potom pokušali da prebace na politički teren, a onda vratili stari pravilnik i deset puta povećali dozvoljenu granicu na prisustvo aflatoksina, piše ovaj list.
Druge zemlje suočene sa ovim problemom radile su drugačije. Slovenija je imala sličan problem pre dve godine ali su stanje pratili iz dana u dan, nisu gurali pod tepih.
“I Slovenija je prošle godine imala sličan problem s aflatoksinima u mleku, ali nikome nije padalo na pamet da menja pravilnik tako što će omogućiti deset puta veću koncentraciju aflatoskina. Aflatoksin je kancerogena supstanca i ne smemo da se šalimo s time”, kaže Breda Jakovac Strajn, docent na Veterinarskom fakultetu u Ljubljani.
Ona objašnjava da je problem rešen tako što su pojačane kontrole na farmama, fabrikama stočne hrane i u mlekarama.
“Granica od 0,05 mikrograma na kilogram mleka je postavljena na osnovu veoma ozbiljnih studija koje su radile sve zemlje EU. Taj limit se uzima kao najbezbedniji upravo zbog toga što to mleko treba da piju deca, stariji, ali i bolesni ljudi”, kaže ona.
Nista sto se radi preko kolena ne moze biti pouzdano. Valja preispitati, bolje pre nego kasnije.