Srpske fabrike zarasle u korov

Otvaranje Vojne fabrike u Kragujevcu je označilo početak srpske industrije. Danas, tačno 160 godina kasnije, država traži način da pokrene donedavno najvećeg izvoznika, Železaru Smederevo, iz budžeta plaća doprinose i plate za zaposlene u fabrikama koje je loše ili uopšte nije uspela da proda i istovremeno najavljuje reindustrijalizaciju zemlje. Novi početak srpska industrija dočekuje na nivou iz – 1970. godine i sa svega 39 odsto vrednosti proizvodnje iz 1998. godine.

U odnosu na period od pre 15 godina, isti rezultat beleže prehrambena industrija i proizvodnja nameštaja. Za petinu više proizvodimo celuloze, papira, proizvoda od gume i plastike i metalnog pribora. S druge strane, pravimo tri puta više cigareta i dva puta više motornih vozila i prikolica. Ali ni u jedan dom u Srbiji više ne može da uđe domaći radio ili televizor, a retko koja kuća ili kancelarija može da nabavi domaći računar. Krojimo svega deseti deo odeće i petinu kože…

Neuspešna prvatizacija

Pojedini ekonomisti kažu da je sve krenulo nizbrdo baš u „zlatno“ doba rasta industrije. On je zaustavljen osamdesetih godina velikom dužničkom krizom koja je stabilizovana restriktivnim merama. „Kriv“ je i manji priliv kredita, ali i manja tražnja. A onda je došla privatizacija, liberalizacija tržišta, precenjen dinar.

“U industriji je 75 odsto radnika u privatizovanim preduzećima ostalo bez posla. Dovedeno je oko 20 odsto novih radnika, tako da je ukupan broj radnika prepolovljen. Trećina preduzeća je neuspešno privatizovana i vraćena u državno vlasništvo”, pokazuju rezultati istraživanja „Efekti privatizacije u Srbiji“ koje je uradio Socio-ekonomski savet.

Nekom restrukturiranje, nekom katanac

Promena vlasništva koštala je mnogo tekstilnu industriju. U najbolje dane u tadašnjoj Jugoslaviji je šilo i krojilo 118.647 zaposlenih. Danas ih je skoro četiri puta manje – oko 31.000.

“Do velikog pada tekstilne industrije je došlo pre svega zbog nekvalitetno odrađene privatizacije. Vodili su je ljudi koji se nikada ovim poslom nisu bavili, pa nisu ni znali, ni mogli da traže adekvatne strateške partnere, koji su se, tvrdim da se znalo kako, mogli naći. Poslovanje tekstilaca ozbiljno ugrožava siva ekonomija. Na tržište Srbije, prema procenama, godišnje nelegalno uđe tekstilna roba sa istoka vredna nekoliko miliona dolara”, smatra Vesna Vasiljević, iz Privredne komore Srbije.

Država je trenutno nadležna za ukupno 175 firmi u restrukturiranju i oko 55.000 radnika zaposlenih u njima. Oko 13.000 njih je zaposleno u 38 preduzeća iz metalskog i elektro sektora. Država planira da proces restrukturiranja okonča 30. juna 2014, a za mnoge će to biti i konačni „katanac“.

Reindustrijalizacija

Ponovno pokretanje industrije plan je države. Nacionalni savet za privredni oporavak na poslednjoj sednici je formirao radnu grupu koja će proučiti trenutno stanje, odrediti prioritete i utvrditi ima li izvora za novi investicioni ciklus.

“Reindustralizacija je neophodna, jer industrija mobiliše radnu snagu sa srednjom stručnom spremom, radnike i tehnološke inženjere. Prvi su masovno ostali bez posla, a drugi su većinom otišli u inostranstvo, ukoliko nisu prešli u taksiste i slična zanimanja. Nemamo more. Znači, treba nam da se reindustrijalizujemo radi veće zaposlenosti stanovništva i radi prekida procesa odliva tehničkog, visokoobrazovanog dela stanovništva”, objašnjava Miroslav Zdravković, urednik „Makroekonomije“.

Vlada kaže da nam je neophodna hitna reindustrijalizacija kojom bi se oživeli postojeći privredni kapaciteti, pre svega u energetskom sektoru, agraru i razvoju informacionih tehnologija. Zdravković poručuje da bi Vlada trebalo da stvara stabilan ambijent za poslovanje svih firmi.

“„Fijat“ je počeo ozbiljno da radi, i to utiče veoma povoljno na podatke o ukupnoj vrednosti izvoza i industrijskoj proizvodnji. Činio je to i „Ju-Es stil“, ali je „lepota podataka“ plaćena pri njegovom ulasku, radu sa niskom cenom električne energije, i prilikom odlaska kroz preuzimanje njegovih dugova. Sektor informacionih tehnologija se razvijao po „kineskim stopama rasta“ upravo zato što nijednu od prethodnih vlada nije interesovao. Što se tiče poljoprivrede i energetike, to su strateške oblasti, ali ne za poklanjanje strancima zemlje ili električne energije, već zbog njihovog stabilnog obima proizvodnje uprkos ratovima, sankcijama i reformama”, kaže Zdravković.