U našoj zemlji godišnje se u proseku dijagnostikuje više od 33.000 novih slučajeva obolevanja i oko 21.000 ljudi umre od nekog malignog tumora. U Beogradu se svake godine otkrije oko 8.000 novoobolelih, a od raka umre više od 4.600 muškaraca i žena.
U toku poslednjih deset godina broj obolelih od malignih tumora u prestonici je porastao za 16 odsto. Mere ranog otkrivanja bolesti imaju veliki značaj, a obezbeđuju se redovnim odlascima na preventivne preglede.
U Kalendaru javnog zdravlja mart se obeležava kao Mesec borbe protiv raka, sa ciljem unapređenja svesti javnosti o veličini ovog problema i mogućnostima prevencije i kontrole bolesti.
Dr Nevenka Pavlović, rukovodilac Centra za prevenciju i kontrolu bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje napominje da se maligni tumori u grupi vodećih uzroka umiranja nalaze na drugom mestu, odmah posle bolesti srca i krvnih sudova.
“Prosečna starost obolelih žena je oko 60, a muškaraca nešto više od 63 godine”, objašnjava dr Pavlović. “Polovina svih obolelih u Beogradu je starosti između 20 i 64 godine, a više od 80 odsto su stariji od 50 godina. Kod žena se najčešće dijagnostikuju maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Muškarci najčešće boluju od malignih tumora pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike i želuca. Ovo su istovremeno vodeće lokalizacije i kod umrlih od malignih tumora u Beogradu”.
Iako se naša zemlja po učestalosti obolevanja od svih lokalizacija malignih tumora nalazi u procenjenom srednjem rangu vrednosti za zemlje Evrope, kada je u pitanju rak grlića materice, nažalost smo na vodećem mestu u Evropi.
I prema vrednostima stopa smrtnosti, nalazimo se u nezavidnom položaju, takođe u grupi zemalja Evrope sa visokim stopama smrtnosti od svih lokalizacija malignih tumora, kao i raka debelog creva, dojke i grlića materice.
Stručnjaci smatraju da oko dve trećine svih malignih tumora nastaje pod uticajem faktora rizika na koje se može delovati, što pruža dovoljno prostora i mogućnosti za prevenciju – borbu protiv ovih bolesti.
Najbolji način je sprečavanje nastanka bolesti izbegavanjem uticaja poznatih faktora rizika koji su zapravo rezultat savremenog načina života.
Najpoznatiji među njima su pušenje, nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost i konzumiranje alkohola. Suština primene ovih mera prevencije je smanjenje rizika od obolevanja.
Rano otkrivanje bolesti ima veliki značaj, a obezbeđuje se redovnim odlascima na preventivne preglede.
Među njima su test na skriveno krvarenje u stolici, za muškarce i žene starije od 50 godina, redovni ginekološki pregledi najmanje jednom godišnje, klinički pregled dojki, za žene starije od 30 godina, mamografski pregled, za žene starije od 45 godina, i sistematski pregledi kod izabranog lekara.
U ranom otkrivanju malignih bolesti koristi se metoda skrininga koja omogućava da se u toku redovnih preventivnih pregleda otkrije bolest kod osoba kod kojih još nije došlo do razvoja simptoma i znakova bolesti.
