Ovi fileri se najčešće koriste za popunjavanje bora na licu i vratu, za lifting lica, podizanje i popunjavanje jagodica kao i za hidrataciju i ispravljanje neravnina na koži celog lica.
Hijaluronska kiselina je prirodna supstanca koja se nalazi u vezivnom tkivu ljudske kože, a čini kožu elastičnom i čvrstom. Hijaluron ima veoma slične efekte kao i kolagen, ali efekti ubacivanja hijaluronske kiseline traju znatno duže, a reakcije organizma na supstancu su izuzetno retke.
Ovaj preparati je dobio dozvolu za upotrebu u dermatologiji 2003. godine.
Reakcije na hijaluron znatno su ređe od reakcija na kolagen, a rezultati traju duže (kolagen 3-4 meseca a hijaluronska kiselina 6-9 meseci). Kako kaže doktorka Svetlana Đurišić iz dermatološke ordinacije Dermatim, tretman hijaluronom je sigurna procedura, jer je on i inače prirodan sastojak kože.
“Hijaluronska kiselina nije napravljena od životinjskog ili humanog materijala, pa stoga nema rizika od infekcije, a rizik od prolazne alergijske reakcije je veoma nizak, tj. one se javljaju veoma retko”, navodi ona.
Uz pomoć male igle i injekcije, hijaluronska kiselina se ubacuje pod kožu kako bi se ispravile bore lica, pre svega bore oko usana, opušteni uglovi usana a koristi se i za popunjavanje ožiljaka.
Foto:Dermatim
“Sama procedura ubrizgavanja hijalurona nije prijatna, zbog čega se primenjuje lokalna anestezija kojom se bol prilikom intervencije eliminiše, a procedura se lako podnosi”, navodi doktorka Đurišić.
Prema njenim rečima, u prva 24 časa nakon intervencije, na mestu injekcije pojavljuje se blagi otok a kod nekih pacijenata može se javiti modrica koja posle nekoliko dana prolazi.
Veoma retko, na mestu injekcije može se stvoriti otvrdnuće i crvenilo kao posledica alergijske reakcije na hijaluronsku kiselinu, ali se ova reakcija može tretirati i prolazne je prirode, a najčešće ne remeti normalan izgled lica.
