Kažemo „najnovije“, jer je reč o zakonu koji je od 2002. godine, kada je donet, do sada menjan čak 15 puta. Ovo je 16. i, ujedno, najobimnija izmena koja sadrži čak 50 članova. Već ovaj, takoreći uzgred navedeni podatak, mora da „lecne“ potencijalnog čitaoca i da izazove saučešće sa onima koji su morali da „poštuju“ propise koji se svaki čas menjaju.
Jednom od novih izmena, recimo, predviđeno je da će akti koje izdaje Ministarstvo finansija – mišljenja, uputstva, objašnjenja – ubuduće biti obavezni za poreske organe. I, to je u redu. Zamislite situaciju, a takva je bila, tj. još uvek je, u kojoj jedan državni organ izdaje akte koje drugi državni organ ne priznaje. S tog aspekta izmene zaista predstavljaju unapređenje.
Međutim, i tu stvar počinje da se zapetljava, ti akti neće biti obavezujući za sud. Što je, zapravo, takođe u redu, jer sud sudi samo na osnovu zakona i podzakonskih propisa i ne može biti obavezan nikakvim administrativnim aktima.
Ali, postupajući „sve po redu“ i držeći se logike „k’o pijan plota“, vama „građanine pokorni“ – da se prisetimo jedne popularne TV serije Radivoja Lole Đukića od pre pedesetak godina – može da se desi da upadnete u težak apsurd. Bolje reći – zatvor, aps, ćuzu, kako vam više odgovara, mada sumnjamo da vam išta od toga odgovara.
Jer, ne samo što može da se desi, nego se i dešava – kad se iz teorije, tj. zakona, spustite u praksu, tj. život? Vi, radeći svoj posao pošteno (koliko je moguće), naiđete na problem, tj. nejasnoću. I odlučite da za mišljenje, tj. uputstvo kako da postupite, pitate Ministarstvo finansija. Pogotovo sad kad će to mišljenje biti obavezno za profitno uvek raspoloženu finansijsku policiju. Platite lepo deset hiljada dinara – jer neće država da razmišlja za lepe oči – dobijete mišljenje i postupite po istom.
Kad, posle izvesnog vremena, možda i nekoliko godina, ista ta država, ovog puta u liku tužioca, potegne pa vas tuži. I sud, budući da ga mišljenje Ministarstva ništa ne obavezuje, presudi da ste vi učinili krivično (ne)delo i pošalje vas… zna se već gde, na prevaspitavanje.
Šta vi, tj. šta mi, građani pokorni, u tom slučaju da radimo? Da tužimo Ministarstvo? Poresku upravu, sud, kome da se žalimo? Kad su svi oni zaštićeni zakonom – pada nam na pamet ta asocijacija – kao beli medvedi, a nama je jedino pravno (o)sigur(a)no da možemo da zaglavimo robiju i kad poštujemo i zakone i podzakone i parazakone.
