“Ukoliko je takav kredit dala banka u državnom vlasništvu, onda je takav prilog zabranjen po zakonu”, naveo je TS u saopštenju ali je dodao da se činjenica da li su uslovi kredita bili tržišni ili mora utvrditi.
To nije lako utvrditi, ali je moguće, i to poređenjem sa uslovima koje su imali drugi klijenti koji su uzimali kredit slične vrednosti i rokova plaćanja, navodi TS.
“Glavni problem je to što zakon pogrešno tretira kredit kao ‘izvor finansiranja kampanje’ i što ne postavlja nikakva ograničenja u pogledu perioda u kojem se mora otplatiti, na šta smo pravovremeno upozoravali”, ističe se u saopštenju.
TS upozorava da čak i kada su krediti dati pod tržišnim uslovima, ni godinu dana nakon izbora se ne zna iz kojih će izvora biti vraćeni, a mogućnost da se dugovi iz kampanje otplaćuju u narednim godinama povećava i rashode i rizike zloupotrebe javnih resursa.
Transparentost Srbija podseća i da je Agencija za borbu protiv korupcije otvorila pitanje uslova pod kojim su strankama odobravani krediti za kampanju.
Agencija je 31. maja objavila izveštaj u kojem stoji da su stranke u prošlogodišnjoj izbornoj kampanji potrošile ukupno 35 miliona evra, a najviše DS – oko 10 miliona, dok je na drugom mestu SNS koja je potrošila oko šest miliona.
Prema izveštaju, DS je dobijala neuobičajeno lake garancije koje bi svako poželeo, jer je na dve blanko menice ta stranka od Razvojne banke Vojvodine dobila više od tri miliona evra kredita.
URS je od Komercijalne banke dobio kredit po tri puta nižoj kamatnoj stopi od ostalih stranaka koje su se zaduživale u istoj banci, a da istovremeno predstavnici stranaka sede u Upravnom i Nadzornom odboru Komercijalne banke u kojoj je veliki državni udeo, navodi Agencija za borbu protiv korupcije.
