Banke smanjuju rate?

Taj iznos banke bi trebalo da uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome dostave obaveštenje klijentima sa izmenjenim planom otplate. Takođe, od klijenata neće naplatiti nikakvu naknadu niti eventualne troškove novog obračuna, prenose Večernje novosti.

Prema preocenama bankara, ovo bi mogao da bude značajan trošak za banke.

“Na ovaj korak NBS se odlučila posle sve više tužbi građana protiv banaka koje su podigle kamate na kredite bez preciznog objašnjenja i zbog toga izgubile sporove. Primenom ove preporuke smanjuje se i mogućnost nastanka nepredviđenih gubitaka i troškova koji mogu da nastanu iz budućih sudskih sporova. Zbog toga, banke bi trebalo, u skladu sa načelom savesnosti i poštenja i propisima zaštite korisnika finansijskih usluga, da usklade kamate”, navodi se u preporuci NBS.

Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, neophodno je da je definisana ugovorna obaveza, odnosno da se precizno navede od čega zavisi kamata. Osim toga, na promenu ugovora ne može uticati jednostrano ni banka, niti klijent.

Veliki broj građana, naročito korisnika stambenih kredita u švajcarskim francima, već je tužilo nekoliko banaka, i prvi sporovi su dobijeni. Iako su imale obavezu da kamatne stope do primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koriguju, pojedine banke su se na to oglušile i pokušale su sa klijentima da se nagode, odnosno da dogovore kamatu koja će biti između prvobitne i kasnije formirane. Ali, ima i onih banaka koje nikako nisu želele da smanjuju kamatne stope i zbog toga su platile milionske kazne.

“Ova preporuka NBS za banke je mnogo važnija nego ona koja se odnosi na nove uslove u otplati stambenih kredita u švajcarskim francima. Banke će najverovatnije imati ozbiljan trošak i u narednim danima moraćemo da napravimo temeljne računice za sve vrste kredita”, kaže za Novosti jedan bankar.

Većina banaka je po izbijanju svetske finansijske krize podigla kamatne stope na sve vrste kredita, a da to nisu konsultovali klijente. Građani su samo dobili anekse novih ugovora u kojima se navode nove veće kamatne stope, a glavno objašnjenje je bilo da je kredit poskupeo zbog izbijanja krize i u skladu sa poslovnom politikom banke. Tako su, na primer, kamatne stope na stambene kredite u evrima i švajcarcima drastično poskupele jer su banke svoje marže podigle sa prvobitnih 4,5 na 6,5, 7, pa i 8 odsto. Ni kratkoročni zajmovi, pre svega vrlo popularni “keš krediti”, nisu ostali netaknuti, već su banke i na njih podigle kamatne stope u proseku za 30 odsto, a u nekim slučajevima bile su i duplirane.