Vestervele je rekao da je lično stekao utisak da i Beograd i Priština žele dogovor i da se, uprkos potrebnog opreza, može reći da je političko vođstvo Srbije donelo stratešku odluku.
”Oni žele da odnose sa Kosovom normalizuju i u toj odluci i postavljanju smernica želimo ih podržati”, rekao je Vestervle u debati o produžetku mandata Bundesvera na Kosovu.
Naglasivši da je bilo i jeste ispravno to što je početak pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom povezan sa pitanjem normalizacije srpsko-kosovskih odnosa, Vestervele je rekao: ”Naša poruka je jasna – teritorijalni integritet zemalja Zapadnog Balkana se ne sme dovoditi u pitanje.”
Govoreći o postizanju sporazuma Beograda i Prištine, ministar je ocenio da je normalizacija odnosa pretpostavka da ono što je pre decenije i po bilo rat i nesreća u regionu i Evropi kroz stabilnost može biti prevladano.
Vestervele je rekao da je sporazum prvi, a njegova primena drugi korak i dodao da se sada radi o konkretnim, vidljivim i dokazivim koracima sprovođenja.
”Plan je ambiciozan, ali je stvorio pozitivnu dinamiku i obe strane pokazuju političku volju za normalizacijom”, rekao je Vestervele, ukazujući da se volja pokazuje i u primeni dogovorenih obaveza.
Takav razvoj normalizacije zaslužio je, prema Vesterveleu, da bude pozdravljen, što su poslanici Bundestaga i kratkim aplauzom odobrili.
Govoreći o angažmanu Kfora i Bundesvera, on je ukazao da je to odlučujuće doprinelo donošenju političkih rešanja i dodao da će dugoročne perspektive biti mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu kroz odgovarajući politički razvoj.
Vestervele je ocenio da je u međuvremenu situacija na Kosovu mirna i stabilna, dodajući da je Kfor na severu Kosova morao biti aktivniji i da su incidenti još mogući.
On je rekao da je poznato da se tamo jednim delom radi o organizovanom kriminalu i formi radikalizma i upozorio na potrebu dalje budnosti.
Šef nemačke diplomatije je istakao da je, osim sporazuma, ohrabrujuća i izgradnja kosovske policije i sigurnosnih snaga.
