Manjak novca i nesiguran posao uglavnom utiče na mlade da se pre opredele za zajednički život, pa brak stavljaju u drugi plan. Ipak, prema rečima sociološkinje Smiljke Tomanović, brak je za mlade krupna stvar.
“Na prvi pogled izgleda da mladi odustaju od braka, ali to nije tako. Emotivna i materijalna sigurnost su glavni faktori koji utiču na njihovu odluku da li da stupe u brak“, kazala je Tomanović Novom magazinu. Ona ističe da mladi pre odlažu brak nego što ga izbegavaju.
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, u vanbračnoj zajednici živi 3,84 odsto stanovništva starijih od 15 godina. Ovakav vid zajednice najkarakterističniji je za žene stare između 25 i 34 godina, i muškarce od 30 do 35 godina.
Međutim, to je dosta manje u odnosu na zemlje Evrope, gde najviše vanbračnih zajednica ima u Sloveniji -52 odsto; Bugarskoj – 47,6 odsto; Grčkoj – 16,4 odsto; Ukrajini 13,4 – odsto, te u Hrvatskoj – 11, 4 odsto.
Odluku da svoju vanbračnu zajednicu ozvaniče brakom, najteže donose visokoobrazovani.
“Brak nije odvojen od rađanja kod nas, i on se smatra najvećom odlukom koja mora da se dugoročno planira. Visokoobrazovani imaju manji pritisak od okoline, jer su njihova individualna očekivanja dosta veća”, objašnjava Tomanović.
U Srbiji su najmanje zastupljene vanbračne zajednice sa decom. Pre ili kasnije takvi parovi se odluče za ozvaniče zajednicu.