Veber je, inače, nedavno zajedno sa američkim stručnjakom Kurt Basinerom objavio analizu u kojoj je predvideo demonstracije nezadovoljnih građana u BiH.
On u intervjuu za Dnevni avaz kaže da se godinama političke elite u BiH, teše odsustvom reakcije građana.
“Jer, koliko god da se ‘udaralo’ po građanima, oni su se ponašali kao amorfna masa. Svi su, na neki način, živeli od tako nastale, krhke, stabilnosti. Sada su se prvi put bes i frustracije preselili iz kafana i sa društvenih medija na ulice, pred domaće predstavnike političke neodgovornosti. Koji je značaj tih demonstracija, teško je predvideti. Pada u oči određeni nesrazmer između, ipak, ograničene veličine demonstracija i žestine reakcija predstavnika elita. To, čini mi se, ukazuje koliko na potencijale takvih vidova građanskih protesta toliko i na krhku stabilnost u zemlji”, kaže on komentarišući nedavne demonstracije širom BiH kojima su građani tražili od parlamentaraca da hitno reše pitanje dodeljivanja matičnog broja novorođenim bebama u toj državi.
Komentarišući stavove srpskih i hrvatskih političara koji su najavili svojevrstan bojkot bosanskohercegovačkih institucija jer se, kako su rekli, ne osećaju sigurno u Sarajevu, Veber je rekao da je prirodna reakcija elita na socijalni bunt preusmeravanje u etničko nasilje.
“Na to je Veće za politiku demokratizacije upozorilo još 2011. Čini mi se da ima elemenata te matrice u reakcijama iz Rapublike Srpske. Na strani hrvatskih etničkih stranaka, čini se da su demonstracije dobro došle kao pokriće za krah svih planiranih koalicionih kombinatorika od izbora 2010. U svakom slučaju, od te noći na Marindvoru napredovali smo dva dodatna stepena ka potpunoj paralizi državnih institucija BiH”, dodao je on.
Veber je dodao da EU mora da počne da koristi svoje instrumente integracione politike “na način koji odgovara izazovima u BiH, prvenstveno kroz uspostavljanje ozbiljne komunikacije s građanima i građankama BiH, te odlučnu politiku prema elitama: vraćanje ka politici čvrstih uslova, imenovanje odgovornih za blokade reformi kao i odgovorinih za materijalne štete koja građanima nastaje zbog takve politike”.
“Evropska unija i druge međunarodne finansijske institucije moraju prestati da krpe budžetske rupe, a da iza toga nema nikakvih ozbiljnih strukturnih reformi. Dejtonske instrumente treba zadržati da se spreči čak i pomisao na secesionističke avanture ili na instrumentalizaciju etničkog nasilja. Tek onda treba pustiti domaće elite da vode zemlju i da se suočavaju s reakcijama građana i građanki na destruktivne socio-ekonomske efekte svoje politike”, rekao je on.