“Robovanje je prava reč koja opisuje položaj srpskih radnika angažovanih u Urugvaju, u mestu Montes del Plata, gde se gradi najveća fabrika celuloze na svetu. Ja sam, na nesreću, bio jedan od njih. Na kraju više i nismo znali za koga radimo. Kad vas angažuje prva firma, onda vas iznajmljuje drugoj i tako idete iz ruke u ruku. Ugovori koje ste potpisali niko ne zarezuje. Ako tražite platu, u najboljem slučaju vam ponude avionsku kartu uz pretnju da se što pre izgubite” uzbuđeno je Novostima ispričao Sreten Radosvljević, iz Majdanpeka, koji je od maja do 21. jula radio u Urugvaju kao monter.
On se redakciji “Novosti” javio da potvrdi navode teksta o teškom položaju srpskih radnika koji su u Urugvaj otišli ne samo samostalno preko raznih agencija, već i onih koje su matične kuće iz Srbije poslale na rad u inostranstvo s urednim papirima i putnim nalozima.
“Ja sam se, na sreću, izvukao, ali ne znam kakva je sudbina mojih kolega koje su ostale ucenjene i praktično zarobljene. Mnogi su, kao i ja, radili bez radnih i boravišnih viza i mogli bi da dođu pod udar zakona. Pokušavao sam da se čujem s kolegama u Urugvaju, ali se više nisu javljali. Verovatno im je zaprećeno da ćute”, kaže Radosavljević.
On naglašava da je dugo preko agencija odlazio na rad u Afriku i da nije imao loša iskustva sve do ove godine, kad je odlučio da ode u Urugvaj.
Kompanija pokušava da ih natera da odu u Srbiju, ali oni odbijaju dok im ne budu isplaćene zarade – oko 10.000 dolara duga po osobi.
Ako se ne reaguje i krivicno goni vlasnik Almaga on ce ovo i dalje da radi… meni vec skoro 2 god. duguje preko 200 000 dinara u platama i prekovremenom… i ne samo meni… ne mogu da ga tuzim jer stalno nalazi rupe u zakonu i firmu drzi u nekom restruktuiranju i blokadi… a on posluje preko suprugine virtuelne firme pod nazivom Sanding (ne Sandens kao u tekstu gore) sa kojom je i poslao ove jadnike u Urugvaj…